13.10.16

The Good Neighbor

2016.
režija: Kasra Farahani
scenario: Mark Bianculli, Jeff Richard
uloge: Logan Miller, Keir Gilchrist, James Caan, Laura Innes


Dragi moji, ovako dalje ne može. Ja više ne znam ko je tu blesav: oni koji to snimaju ili ja koji to gledam sa nadom da ću videti nešto novo u istrošenom pod-žanru filmske prismotre. Dok je u hororu to, u paketu zvanom “found footage” imalo smisla na početku trenda, barem se fingirala autentičnost, u drugim žanrovima je to moglo biti upotrebljeno više kao začin, vrlo retko kao osnova filma. The Good Neighbor može poslužiti jedino kao demistifikacija tog filmskog postupka. Ključna reč je banalnost.
Ovde je situacija sledeća: dvojica tinejdžera, Sean (Gilchrist) i Ethan (Miller) pod izgovorom socijalnog eksperimenta, osnosno snimanja dokumentarca instaliraju kamere, “bube” i elektronske uređaje koji prave buku u kući svog starog suseda Harolda Graineya (Caan). Pokušavaju da ga ubede da mu je kuća ukleta. Za dobru meru, još mu i anonimno pozivaju policiju, pa ga pozornik povremeno posećuje. Štos je u tome što starina ne trza ni najmanje. Logično, stari ljudi se nemaju zašto bojati duhova i sličnih pizdarija, a možda ga sustižu i njegovi lični duhovi. U svakom slučaju, klince zanima šta se to skriva u njegovom podrumu.
Dakle, na jednom nivou imamo tu neslanu šalu, dodatno “produbljenu” sa flashback momentima na starčevu prošlost i ne baš idiličan odnos sa ženom. U teoriji, to bi moglo poslužiti za karakterizaciju njegovog lika, ali ovde je to beznadežno plitko i očekivano. Ceo incident je dodatno “spoilan” scenama sa suđenja (“flash forward”) koje otkrivaju da eksperiment nije baš naročito uspeo i da ima reperkusije za dvojicu “vragolana”. Takođe imamo scene njihovog snimanja, kreativnih i inih razlika, koje nam zajedno sa suđenjem otkrivaju detalje iz njihovih pozadina. U tim scenama njihovog “rada” nema ničeg meta-filmskog, pa one služe manje ili više da nas upoznaju sa njihovom motivacijom, očekivano plošnom.

 The Good Neighbor ne nudi nikakav komentar i to je njegov glavni problem. Misterija oko starca je toliko puta viđena, od Hitchcocka nadalje, a ovde deluje posebno izrabljeno i otrcano. Takođe, to što su omladinci poprilično gadni likovi nije ništa novo i ne znam kako značajno, nemoguće je izvoditi takve “eksperimente” i ne biti gadan. Mladi glumci se trude da ih ne uteraju u domenu karikature i uglavnom im uspeva, ali potencijal legendarnog Jamesa Caana nije iskorišten, tako da on “mesečari”, provlači se i naplaćuje honorar. Ono što mene zanima je šta je autor Kasra Farahani, bivši scenograf koji se oprobao u režiji, hteo da kaže s ovim filmom. Priča je bespoentna, scenario loš, ekranizacija krajnje neimpozantna. Gubljenje vremena.