2015.
scenario i režija: David Farr
uloge: Clemence Poesy, David Morissey, Stephen Campbell Moore, Laura
Birn
Mala zgrada u finom kvartu. Na gornjem spratu par, muškarac sa
“startnim” poslom u finansijama Justin (Campbell Moore) i njegova
trudna, “sijajuća” žena Kate (Poesy). Na donjem novi stanari,
poslovnjak-ajkula Jon (Morissey) i njegova “trofejna”
skandinavska žena Theresa (Birn), takođe trudna. Kakva je
verovatnoća da se tako nešto posloži?
Naravno, njih dve će instantno kliknuti u smislu zajedničkih
trudničkih aktivnosti. I kako Kate želi pokazati da su ona i Justin
dobre komšije, doći će i do večere. Ali kombinacija Theresine
loše navike da pije kad je muž ne gleda, crknute sijalice i strmih
stepenica rezultiraće tragedijom i svađom među parovima.
Međutim, par meseci kasnije, Kate ima sina, a Jon i Theresa su
spremni da krenu ispočetka... Baš u to doba Kate počinje da oseća
da je nešto čudno s njima, kao da srljaju na njen život i život
njenog sina. Jesu li to samo paranoje uslovljene post-porođajnim
psihozama (prvi meseci su izuzetno zajebani, posle se čovek nekako
navikne)? Ali, znate onaj kliše, to što je neko paranoičan ne
znači da mu ne rade o glavi.
Televizijski i filmski scenarista David Farr (Hannah, The
Night Manager) po prvi put režira i čini se da je shvatio
suštinu posla. Scenario, iako neverovatan u detaljima, nudi obrat
ili dva na pravom mestu i ostavlja mogućnosti za napetost koje Farr
koristi u kreiranju atmosfere. Naravno, ugroženo dete ili njegova
majka su zicer za napetost čak i kod publike koja nema svoje dece,
ali to ovde ne deluje kalkulantski i klišeizirano. Farr uspeva da
generalnu društvenu opsesiju štićenja majki i dece prevede u vrlo
specifičnu i detaljnu pretnju sa motivacijom u koju se može
poverovati i, naravno, sa dozom sumnje.
Na tom polju, očiti uzor mu je bio Polanski, taj stari majstor
klackalice između paranoje i pretnje. Sa svoje strane, i glumci su
svoj posao odradili vrlo solidno, počevši od svojih pojava:
agresije, pretnje, zbunjenosti, zabrinutosti... Ono što The Ones
Below čini i pored vidljivog filmskog inženjeringa vrlo
dojmljivim filmom je posvećenost detaljima, naročito onim koji se
tiču očekivanja prinove i toga kako prvi meseci detetovog života
utiču na roditelje. Taj procep između želje da učinite sve kako
bi se pobrinuli za dete i osećaja da ste na izmaku snaga izgleda
upravo tako.
No comments:
Post a Comment