2015.
režija:
Simon West
scenario:
William Goldman (prema svom romanu Heat)
uloge:
Jason Statham, Michael Angarano, Dominik Garcia-Lorido, Hope Davis,
Milo Ventimiglia, Max Casella, Stanley Tucci, Jason Alexander, Sofia
Vergara, Anne Heche
O
Jasonu Stathamu sam već pisao, kao i o njegovom problematičnom
pozicioniranju: on nije samo šibadžija kao Chuck Norris, Steven
Seagal i ostali kraljevi video-produkcije i novog vala bugarskog
akcionog filma, on je i glumac. Ali nije baš pravi, versatilni
glumac sa rasponom od komedije do drame i nazad. On je akcioni glumac
koji govori sa britanskim akcentom, pa automatski dobija poene za
duhovitost. Uglavnom ga gledamo, tako smo bar navikli, kako mlati
loše momke, sastavlja ih sa zemljom, uništava flašama i
pepeljarama u maniru engleskog fudbalskog huligana. Ono što do sada
filmaši nisu kod njega provalili je to da je Statham izuzetno
sposoban, čak sjajan kad mu se da dijalog, a ne samo “one-lineri”.
To je jedino Guy Ritchie znao, ali je tajnu čuvao za sebe, dajući
Stathamu uloge duhovitih britanskih gangstera.
Po
tretmanu glavnog glumca, Wild Card
se ne razlikuje puno, na nama je da se prepustimo i uživamo
gledajući Stathama u varijaciji na temu noir-detektiva (zapravo je
neka vrsta telohranitelja) u ozbiljnim problemima koji čini usluge
prijateljima za sitnu lovu, dok sanja krupnu koja će mu kupiti
penziju na jahti. To, naravno, ne znači da se Statham neće tući,
naprotiv, i tu će koristiti veoma priručna sredstava, od onih
klasičnih za kafansku tuču do sofisticiranih, poput kuhinjskog
pribora kojim će nalomiti petoricu naoružanih ili poput kreditne
kartice. Ipak ćemo najviše uživati gledajući ga kako sa lakoćom
rešava “small talk”, sa damom u nevolji, svojim nazovi-šefom,
klincem koji mu plaća da ga nauči kako biti hrabar, mafijaškim
legendama, razmetnim sinovima, vegaskom šljakerijom, krupijeima,
kurvama i konobaricama. On je legenda, sa jedne strane vitez i
zaštitnik slabijih (čak pomaže sredovečnom, debelom i proćelavom
Maxu Caselli da smuva Sofiju Vergaru), dok je, sa druge strane,
patetični patološki kockar i večiti gubitnik.
O
priči neću trošiti previše reči, u pitanju je veoma standardna,
rutinska varijanta koja uključuje opasne momke, gangstere, lepe
žene, osvetu, akciju, snove i kockanje u Las Vegasu. Ako ništa
drugo, pratljiva je, iako film ima problema sa nalaženjem pravog
tempa negde na sredini. Verovatno će vam se sve u kompletu učiniti
previše poznatim. Prvo, moram reći da je u pitanju remake, doduše
nepotpisani, filma Heat
(1986) sa Burtom Reynoldsom. Izvorni roman i scenario za oba filma je
napisao isti čovek, William Goldman, dvostruki “oscarovac” (u
ona srećnija vremena za Butch
Cassidy and the Sundance Kid i All the President’s Men).
On
je majstor i to dobro zna: od početka do kraja je dosledan “pulpu”
koji je prisutan u romanu i od tog nekog arhetipskog pristupa ne
odstupa. Dijalozi su rapidni, sočni, pomalo kriptični, stripovski,
noirovski, da nije modernog blještavila i modernih automobila, Wild
Card bi čak ličio na “period
piece”, pohvalu zaboravljenom junaštvu. Pouzdani reditelj Simon
West (Con Air,
Lara Croft: Tomb Raider,
The Expendables 2)
čini sve što može da održi duh i atmosferu predloška i za to na
raspolaganju ima vrlo raspoloženog Stathama, ali i čitavu plejadu
kvalitetnih glumaca u epizodnim ulogama. Istina je da ovo nije film
bez mane i da pati od standardnih boljki, da tempo pada u sredini pre
svega zbog nesrećnog i preambicioznog žanrovskog spoja akcije,
noira i egzistencijalne drame. West onda poseže za oprobanom
formulom i film privodi kraju kombinacijom akcije i trilerske
napetosti, što je sasvim dovoljno da sačuva dobar utisak.
Ovo
je film koji ste sigurno pogledali, verovatno ne samo jednom, nego
više puta pod različitim imenima. Ovo je film sa manama i
ograničenjima. Ovo je film koji ćete verovatno zaboraviti sekunde
kad izađete iz dvorane ili ugasite plejer. Ali Wild
Card će vas barem držati
zabavljene i zadovoljne u tih 90 minuta koliko traje i to će činiti
svojim “pulp” šarmom. I to treba ponekad ceniti, jer ne mogu svi
filmovi biti remek-dela.
No comments:
Post a Comment