14.5.16

Colonia

2016.
režija: Florian Gallenberger
scenario: Florian Gallenberger, Torsten Wenzel
uloge: Emma Watson, Daniel Bruhl, Michael Nyqvist, Richenda Carey, Vicky Krieps

Državni udar 1973. godine u Čileu i posledična Pinochetova vojna diktatura jedno je od najmračnijih i najkrvavijih mesta američke hladnoratovske politike, te je u tom kontekstu poslužio kao tema brojnih filmova, američkih i ne-američkih. Prva asocijacija je svakako ne baš najuspeliji Missing (1982) Coste Gavrasa, jedan od onih filmova gde je stil preuzeo primat nad supstancom i ugušio vrlo snažnu temu. U The House of Spirits (1993), ekranizaciji istoimenog best-sellera Isabel Allende, inače rođake ubijenog predsednika, puč je samo jedan od momenata melodramatične i magično-realistične hronike jedne familije čiji su se članovi neretko nalazili na suprotnim stranama političkog spektra. Konačno, na mračnom dobu diktature karijeru je izgradio i čileanski autor Pablo Larrain sa svojim filmovima emotivnog naboja i atmosfere guste poput čileanskog vina.
Colonia Floriana Gallenbergera ima za cilj da nam pokaže jedan od manje poznatih aspekata diktature, Coloniu Dignidad, nemačku religiozno-kultističku naseobinu na nedostupnom jugu zemlje, državu u državi koja je sa vojnim režimom savršeno sarađivala, pravila mu oružje i služila kao prostor za mučenje protivnika i sahranjivanje istih daleko od očiju javnosti. Naseobinom je upravljao bivši Paul Schafer nacista, posleratni upravnik sirotišta, pedofil, samozvani prorok i sveštenik svoje pseudo-protestantske sekte koja propoveda odricanje i mukotrpan rad kao put do spasenja i Božje milosti.
Ono što je tu zanimljivo, osim činjenice da je Schafer svoje aktivnosti obavljao i nakon pada režima, te da je sve vreme uživao potporu nemačke ambasade, je i samo uređenje kolonije u kojoj su muškarci, žene i deca živeli odvojeno, u kojoj je “suvišan” razgovor bio zabranjen i u kojoj je sve bilo pod kontrolom. Zanimljivo je za primetiti da su slične ideje sa suprotnim političkim predznakom (radikalnog komunizma nasuprot radikalnom anti-komunizmu) gajili i Crveni Kmeri u svom propalom pokušaju stvaranja agrarno-socijalističkog raja u Kambodži. Možemo zamisliti kako ta društva u praksi izgledaju: razaraju se porodične veze, neupitni autoriteti sprovode punu kontrolu, a glavne karakteristike su mizoginija i mizantropija.
Problem sa Gallenbergerovim filmom je što ne uspeva da bude ono što pokušava: potresno svedočanstvo o sistematičnoj monstruoznosti i monstruoznom sistemu, iako je zasnovan na istinitim i proverljivim događajima. Ključni razlog za to je što Gallenberger tu priču priča koristeći se raznim narativnim štakama od melodrame sa kojom počinje i završava se do naivnih dramaturških rešenja, čestog ponavljanja već poznatog i još naivnijih obrata za podizanje napetosti pri kraju filma. Primera radi, ako čujete rečenicu koja zvuči kao da se autor baš potrudio da je sroči na određeni način, to nije slučajno – čućete je opet i tačno ćete znati na šta se odnosi. Takav samodopadni ton je primeren za Hallmark filmove, što je i krajnji domet ove evropske koprodukcije koja pokušava da zaliči na američku.
Ako ćemo pravo, barem su izabrani koliko-toliko poznati glumci koji su već radili sa obe strane okeana. Emma Watson, još uvek u potrazi za filmskom karijerom nakon što je prerasla dečije i tinejdžerske uloge ovde igra stjuardesu koja tražeći svog uhapšenog dečka dobrovoljno odlazi u naslovnu koloniju. Njenog dečka igra Daniel Bruhl i ima vrlo nezahvalnu ulogu da glumi pametnog, strastvenog i snalažljivog čoveka, političkog aktivistu, koji se u koloniji snalazi tako što glumi da je od prebijanja, mučenja i elektrošokova postao retardiran. Najbolju ulogu u filmu ima Michael Nyqvist kao Paul Schafer koji uspeva da pogodi onu jezivu, istovremeno psihotičnu i proračunatu notu u ličnosti vođe kulta.

Florian Gallenberger u suštini ima sistem kada je reč o izboru tema. U ovom i svom prethodnom filmu John Rabe (2009) on tematizira događaje u kojima se nemačka istorija srela sa globalnom. Ali za razliku od prethodnog filma koji za temu ima angažman naslovnog biznismena i “dobrog naciste” koji je spasavao kineske civile za vreme japanskog masakra u Nankingu, Colonia je jednostavno slab film koji osim bazične informativne vrednosti ni na koji način ne doprinosi svojoj itekako značajnoj i intrigantnoj temi.