6.5.16

Baden Baden

2016.
scenario i režija: Rachel Lang
uloge: Salome Richard, Claude Gensac, Lazare Gousseau, Swann Arlaud, Olivier Chantreau, Kate Moran

Baden Baden, jedan od pobednika ovogodišnjeg izdanja Crossing Europe festivala u Linzu, debitantsko je dugometražno igrano ostvarenje Rachel Lang, ali i dio neformalne trilogije zajedno sa dva kratka filma, u Locarnu nagrađenim Pour toi je ferai bataille (2010) i Les navetes blancs empechent de dormir (2011). Glavni lik te trilogije je Ana koja prolazi kroz neobično-obične životne situacije, igra je Salome Richard i u njoj se, čak i fizički može prepoznati autorica Rachel Lang. Mlada filmašica i pripadnica rezervnog sastava francuske vojske jedna je od neobičnijih pojava savremenog evropskog filma i pleni iskrenošću i neposrednošću u svom filmskom opusu kao i u nastupu.

Nakon hvatanja prelomnih trenutaka u svom ili Aninom životu kao što su odlazak u armiju i raskid sa dečkom, Rachel Lang se u svom dugometražnom prvencu bavi klišeom “leta koje će promeniti sve”, odnosno perioda u kojem će naša junakinja naučiti nešto sama o sebi, doći do spoznaje i posložiti život koji je do tada stajao “u leru”. Upoznajemo je na asistentskom, “entry-level” poslu na filmskoj produkciji u Briselu kao ličnog vozača glavnoj zvezdi filma (Moran) koja je jedina tretira kao ljudsko biće. Nakon grubog iživljavanja nadređenih shvatamo da se iza maske muškobanjaste i čvrste cure zapravo krije fragilna i nesnađena osoba. Ana zato uzima luksuzni službeni auto i odlazi u svoj rodni grad Strasbourg da preko leta razmisli šta bi sa sobom i sa svojim životom.
Od tog trenutka, film se pretvara u manje ili više povezanu seriju kratkih vinjetica iz njene svakodnevice kojim se propituju odnosi sa prijateljima, bivšim/budućim dečkom, pretencioznim video-umetnikom Borisom (Chantreau) sa kojim deli i nekoliko fantazijsko-snenih sekvenci, familijom i naročito starom, iskrenom i simpatičnom bakom (Gensac). Centralni narativni momenat je preuređenje kupatila nakon što baka zbog pada završi u bolnici, što se čini kao suviše banalna stvar da bi se oko toga gradio film o samospoznaji.
Langova to vrlo vešto koristi kao metaforu za destrukciju i pokušaj rekonstrukcije, renoviranje kupatila postaje preslagivanje života, a usput u priču uvodi i preko potrebno osveženje u liku dobroćudnog, ali ne baš sposobnog majstora (Gousseau) sa druge strane granice koji možda neće mnogo toga zapravo popraviti, ali će uneti pozitivu i popraviti makar raspoloženje. Njihova međusobna hemija i deadpan humor iz temelja čine Baden Baden pozitivnim filmskim iskustvom, a iskreni i naivni destruktivni pristup sa sve obijanjem pločica od priče o kupatilu prave dominantni i najuspeliji segment filma.
Ni ostali segmenti nisu baš potpuno besmisleni, ali svakako ostaju u senci ovog, što nam efektivno demonstrira da je preslagivanje sopstvenog života dugotrajan i slojevit proces, a ne nešto što se dešava instantno. Problem sa takvim pristupom je što je tih vinjetica ipak previše, pa to što često ne vode nikamo počinje da smeta i opterećuje film čiji bi tempo profitirao od skraćivanja za 10-15 minuta. Ali i ovako su neobična protagonistkinja i glumica koja u dogovoru sa autoricom improvizira većinu materijala sasvim dovoljan razlog da se film pogleda.
Ono za šta ostajemo uskraćeni su konteksti lokacija. Brisel vidimo samo na početku i to kao filmsku metropolu, što je smela tvrdnja iako Belgija primenjuje proaktivne mere za domaće i strane filmske produkcije. Što se Strasbourga tiče, videćemo nove blokove i pogled iz njih na čuvenu katedralu, ali to je otprilike to. Film je inače atraktivno i utilitaristički realistično uslikan, za šta je odgovorna belgijska direktorka fotografije Fiona Braillon.
Rachel Lang je u razgovoru nakon filma govorila o pograničnim i multi-kulturnim gradovima kao o svom prirodnom okruženju, ali to na filmu skoro da i ne vidimo. Možda se to nekako poentira u sceni u kojoj Ana ide u Bauhaus preko granice u Nemačku i u tome što majstor skoro savršeno govori francuski dok ona nemački tek natuca, ali u kontekstu filma to je tek jedan manje važan detalj. Naslovno pogranično lečilište svetskog glasa se pominje kao referenca i to u kontekstu kupatila.
Baden Baden je simpatičan film i otkriva veliki potencijal Rachel Lang koja samo mora da poradi na selekciji onoga što će se naći u konačnoj verziji filma i da se čvršće drži narativne linije za koju se odlučila, pa ma kako se banalnom ona činila. Sa renoviranjem kupatila joj je uspelo. Njen sledeći projekat će se baviti specifičnostima života u vojnom naselju, pa još k tome na Korzici. Moram priznati da sam zaintrigiran.