He Never Died

2015.

scenario i režija: Jason Kravczyk

uloge: Henry Rollins, Kate Greenhouse, Jordan Todosey, Booboo Stewart, David Richmond-Peck, James Cade, Steven Ogg

Pripremite se za žanrovski blender. Malo horora, malo akcije “revenge flick” tipa, malo super-heroja, malo misterije i još malo indie drame. Autor Jason Kravczyk nije neko ime od poverenja, ima nešto kratkih filmova i dva prilično opskurna dugometražna i solidne su šanse da će se ovakva ideja završiti po sistemu “mnogo hteli, mnogo započeli”. Srećom pa je u ključnim aspektima Kravczyk apsolutno znao šta radi.

Prvo, što se žanrova i stilskih izraza tiče, autor je pokazao zavidno znanje i spojio ih znalački. Recimo, “revenge flick” na temeljima Taken filmova (zlikovci su mu oteli kćerku, a on ih lovi jednog po jednog) je ovde samo kostur. Horor i super-herojski film se poznaju u izgradnji glavnog lika (za kojeg znamo da neće umreti, odnosno da će preživeti), a horor-komponenta je zajedno sa misterijom i okruženjem tipičnim za indie dramu (zimski New York bez glamura i znamenitosti kojeg ovog puta igra Toronto) odgovorna je za atmosferu filma. Ona je gusta, mračna, nabijena anksiozom i depresijom, neprijatna i opčinjujuća.

Ono što He Never Died ima kao bonus je i njegov glavni glumac i to je dovoljno da ovaj i inače vrlo solidan film postane dobar i da nam, istini za volju, uopšte skrene pažnju u gužvi filmova. On je Henry Rollins, muzičar, javna ličnost, komentator, “trouble-maker” i povremeni glumac kojem treba naći pravu ulogu. Rollinsa teško možemo zamisliti kao versatilnog glumca, ali to ne znači da je sposoban odigrati samo svoju medijsku personu. Onako krupan, nabijen, jak kao crna zemlja, sposoban da primi i uzvrati udarac svakako ima urođeno prisustvo na ekranu. Ovde, međutim, odlazi korak dalje: njegov lik je kompleksan, tajnovit, ljudski i animalan, nipošto samo “strong and silent type” kojeg ne mora ni da glumi.

Rollins ovde igra Jacka, usamljenika čiji se, pretpostavljamo, nekad zanimljiv život sveo na tupu egzistenciju: spavanje, televizija, hrana u jednom te istom lokalu, pešačenje po gradu i tombola u crkvi. Zašto tombola? Ne opterećuje ga, kaže. Jasno nam je i da ga prošlost sustiže, na vratima mu se neplanirano pojavljuju zlikovci i prete nasiljem. On nije ganut i u stanju je odbraniti se golim rukama protiv oružja svih sorti i tipova. Ono što će ga izbaciti iz takta je uopšte pojava kćerke (Todosey) u njegovom životu što rezultira povećanom količinom dijaloga (Jack inače ćuti ili odgovara lakonski i čini se da nema smisla za humor, što na drugom nivou postaje komično na “deadpan” način), zbližavanjem sa konobaricom u lokalu (Greenhouse) i novim setom nevolja i moralnih dilema za Jacka...

Međutim, ko je (i šta je) zapravo Jack? Znamo da je natprirodna pojava, ali koje je njegovo usmerenje? Je li nekakav mučeni anđeo osvete? Je li vampir (sa ljudskom dušom) i to od one moderne sorte koja se prešetava danju? Je li neki drugi monstrum? Šta zapravo želi, osim da ga se ostavi na miru? Šta ga toliko vuče nazad? Gledajte i videćete, Kravczyk nam u jednom trenutku podastire rešenje, izuzetno nategnuto, ali svejedno zanimljivo. Lagana preporuka, znači.