2015.
scenario
i režija: Jens Holzheuer, Oliver Tietgen
cameo
uloge: Bai Ling, Uwe Boll, Lloyd Kaufman, Jorg Buttgereit
Volite
da pijete i pušite travu u društvu jer vam tada na um padaju ideje?
Učinite sebi uslugu i zapišite ih ili snimite jer su sve blentave
ideje jednako legitimne. Naročito tako smišljene na gomili, na
seansama sa društvom. One se filtriraju s vremenom, neke postaju
epski citati, a neke, ma koliko nedorađene bile, kada se
vizualiziraju postaju kratki (trash) filmovi. Jens i Oliver, dva
drugara i filmska profesionalca, jedan montažer, drugi baja za
efekte, uspeli su da sačuvaju svoje ideje i od njih slože
parodiju...
Ovogodišnji
Grossmann je zaista bio u znaku horor-komedije, trasha i parodije, od
pobednika Scherzo Diabolico, preko vrlo uspelog i specijalnim
priznanjem nagrađenog Attack of the Lederhosenzombies, pa do
ekscesno preteranog i dozlaboga “talky” Frankenstein Created
Bikers, pa zato nije ni čudno da poslednji film na festivalu
bude baš parodijska kompilacija, ili ako baš hoćete antologija. Na
tapetu su super-heroji, autori baš i ne skrivaju parodijsku oštricu,
na projektu su predano radili i uspeli su da ubede određene ikone
trasha i horora da se u njemu pojave i daju mu svoj blagoslov, što
bi svakako privuklo posvećenu publiku. Tako da pripremite se na
politički i drugačije nekorektnu sprdnju, zajebanciju, golotinju,
“over the top” borbe... Trash!
Film
počinje sa okvirnom pričom kojoj će se vraćati. U radnji su majka
i kćerka i majci to užasno ide na živce. Želeći svoj mir,
dozvoljava kćerki da kupi jedan strip i udubi se u njega kako je ne
bi ometala. Kćerka izabere abecednu antologiju super-heroja,
očigledno jeftino izdanje i sad čita ono što mi gledamo, od A do
Z, sa nekoliko spojenih slova, ukupno nekih 20-ak kratkih
superherojskih priča od kojih su neke povezane, neki likovi zalutaju
ili se samo tako pojave u drugoj priči, a neki ne... Ne tražite
neku veliku logiku i motivaciju, to je trash i kraj priče. Jedino će
se curica i njena netrpeljiva majka pojavljivati tu i tamo kao
svojevrsni komentar na sadržaj koji gledamo.
A tu
imamo i svemoćnog majmuna (Almighty Ape) koji je žrtva
kancelarijskih spački i ponesrećenih eksperimenata i reference na
He-Mana i Skeletora, Power Rangers (Uwe Boll kao njihov
poslodavac američki predsednik – urnebesno), i Vampirellu i
ubačene reklame i crnog Isusa iz svemira i pomahnitale hrišćanske
očeve koji mašu Biblijama i orgazmičnu hobotnicu i Hitlerov mozak
i staračkog super-heroja i seksualiziranu parodiju na Alfa, i
škakljivu šalu o silovanju pod maskom Terminatora i posvetu
VHS-u i konačno Zee-Men ekipu kao aluziju na X-Men stripove.
Sad, ideja iza toga je prosta: jednostavne ideje, kratke priče,
kratki filmovi, rapidni humor, nasilje i golotinja i sve u veoma
zezatorskom tonu uz poštovanje prema legendarnoj Tromi, Uwe Bollu
ili Buttgereitu kao ozbiljnom horordžiji, pa šta od toga uspe, a
šta ne, nije strašno, zabavićemo se i proći će nam vreme.
Forma
antologije je pravilno odabrana jer dopušta neujednačeno trajanje,
stilske razlike i promene ritma. I to da imamo samo jedan autorski
par, a ne gomilu autora je u teoriji dobra da se smanje
neujednačenosti u izrazu i senzibilitetu. To, međutim, ne deluje na
neujednačenost kvaliteta ideja, od kojih su neke genijalne, neke
prolazne, neke jednostavno bezvezne i/ili loše izvedene. Čak i ta
forma abecede postaje ograničavajuća, pa se negde od njene polovine
film vuče kao na silu, uz tek poneki bljesak jer su ili najbolji
štosevi potrošeni, ili smo mi kao publika već navikli na cimove i
humor, pa autori gube na faktoru iznenađenja. Ono što će nam
ostati u glavi do kraja je “slušni crv” od one grozomorne pesme
pred i za vreme odjavne špice i možda poneki štos i to je to.
Opet
dolazimo do pitanja trajanja. Odnosno, je li zabavno (relativno
priseban) gledati 90 minuta nečijih pijanih ili napušenih
zajebancija, a da se u njima aktivno ne učestvuje? Rekao bih da to
može biti zabavno samo neko vreme, a onda postaje naporno. Odnosno,
možda celovečernji film nije najbolji format za distribuciju tih
fora i fazona, naročito za mladu generaciju čija je pažnja ionako
izdeljena. Ali, odgovorno tvrdim, ABCs of Superheroes bi bila
sjajna web-serija. I gledao bih ama baš svaku epizodu i svaku
sezonu.
No comments:
Post a Comment