1.3.16

Dark Web

2016.
režija: Bruno Vaussenat
scenario: Bruno Vaussenat, Gilles Thompson, Jean-Cristophe Herve, Cedric Perrin
uloge: Petra Silander, Olivier Gruner, Kendra Waldman, Danny Glover, Sebastien Vandenberghe

Dark Web je nova “fancy” sintagma za plašenje naivnih ljudi. Naime, postoji teorija da je ono što nam ispada na Google-u samo vrh ledenog brega, pa to zovemo “površinskim webom”. Ono što se skriva ispod toga je dobilo termin “deep web”, a ilegalni sadržaj na njemu “dark web”. Ilegalnog sadržaja je jako puno, od petljavine sa bit-coin valutom, preko “file sharinga” do prevara, ilegalnog prometa drogom i oružjem, sve do terorističkih ili nacističkih mreža. Naravno da se u kontekstu svega toga pojavljuju i mitovi o naručivanju ubistava, “snuff” filmovima, borbama do smrti i lovu na ljude što sve finansiraju ekscentrični bogataši koji nemaju drugog posla.
Sad, ostavite svaku nadu vi koji mislite da će se film baviti mračnom stranom interneta kao takvom. Ona naravno postoji, štos je u enkripciji i ekskluzivonsti, a za poverovati je da tu ima i nelegalnih aktivnosti kao u priči. Ali ono što naivci zaboravljaju je da tu više nego bilo čega ostalog ima šuma. U toj situaciji razdvojiti bitno od nebitnog čini se kao nemoguća misija, a jedan film zavodljivog naslova, ali mizernog budžeta i nikakve ideje svakako nije rešenje.
Film se, dakle, ne bavi onim što drži u naslovu, iako se sintagma pojavljuje u debilnom dijalogu između likova (“To ćemo posle prodati na dark webu”, “Naši klijenti to prate preko dark weba”) i potpuno besmisleno kao “screen saver” na ekranima kompjutera i smart televizora. Dark Web je zapravo jeftini film za VOD servise koji pokušava da klonira sadržaj Hostela sa okolinom The Hunger Games. Bivalo je takvog dreka i ranije i uglavnom sam ga preskako. Zašto sam ovaj komad sranja pogledao, i dalje nisam u stanju da odgovorim.
Dakle, devojka je oteta (došli su jebenim tenkovima po nju u selo) i ona će biti puštena u šumu premreženu kamerama da je love tri para lovaca koji su platili po nekakav “čip” za to. Ko je ulovi i ubije na za to predviđenom mestu nosi lovu sa sobom. Cela operacija se snima i montira, te prodaje dalje korisnicima, a šef nad šefovima je Danny Glover koji je očito nisko pao kada ga gledamo u takvim filmovima i to samo preko ekrana. Od ostalih glumaca, entuzijasti za akcione filmove će prepoznati i Oliviera Grunera koji je bio nekakva zvezdica u usponu 90-ih, ali nije dostigao slavu Michaela Dudikoffa ili Stevena Segala, o većim facama da i ne govorimo. Sumnjam da će mu ovo obezbediti epizodnu ulogu u nekom od nastavaka The Expendables.
Ostavimo se zahtevnih ideja kao što su razrađen koncept i karakterizacija likova. Dark Web pada već na ispitu zanatskog kvaliteta. Kamera se trese kao da su ga snimali pijanci, a režija je toliko konfuzna da i najuporniji gledaoci odustaju. Gluma je tek priča za sebe, imamo gomilu anonimusa koji nisu na nivou pristojnih amatera, deluju ne samo kao da im engleski nije maternji jezik (što uglavnom i nije), nego zapravo deluju “nahovano”, a da štos bude veći i ti koji su radili sinhronizaciju ne barataju baš sjajno engleskim. Šlag na torti je klasična muzika (iz razloga svoje besplatnosti, naravno) često odvrnuta na najjače.

Nagledao sam se svakakvih sranja, ali Dark Web je sramota za filmsko stvaralaštvo. Ovako nešto nije čak ni trash ni zajebancija. Pijani ortaci koji skupe par stotina ili hiljada eura bi bez ikakvog iskustva snimili bolji film, bez sveg zezanja. Možda bi i naučili nešto u procesu. Ovo je dno, radili su ga po svemu sudeći profesionalci (američka produkcija, francuski kreativni tim, snimano ko zna gde) i za to su verovatno bili plaćeni. Ovo je dno. I, što je najgore, možda to govno uspe da zaradi nešto samo od distribucije putem interneta i samo iz razloga što nije koštalo ništa. Ne budite naivni, ne trošite ni vreme (o novcu da ne govorimo) na nešto ovakvo.