2012.
scenario i režija: Cristian Mungiu (po romanu i feljtonima
Tatiane Niculescu Brann)
uloge: Cosmina Stratan, Cristina Flutur, Valeriu Andriuta,
Dana Tapalaga
Pre više od 40 godina, originalni Exorcist je pokrenuo lavinu
zvaničnih i nezvaničnih nastavaka, uglavnom eksploatacijskih horor filmova čija
je namena da bogobojažljiva publika zuri u ekran i proždire kokice i nokte. Od
tada smo se pitali hoće li neko temu egzorcizma, izuzetno opasnog rituala,
obraditi sa neke intelektualnije strane, prikazujući opasnost i diletantizam
postupka, njegove uzroke i posledice. Rumunski film Beyond The Hills je baš
takav film, ali i mnogo više od toga.
Pored egzorcizma, on se bavi i prigodnom lezbejskom vezom,
pitanjem siromaštva, odsustva etike, sujeverjem i generalno glupošću i
zatucanošću, u religijskom, emotivnom, neretko i intelektualnom. Treba
napomenuti da je film snimljen po ne-fikcijskoj knjizi i feljtonima, te da
prikazuje manje ili više stvarne događaje. U pitanju je anatomija jedne
tragedije.
Alina (Flutur) i Voichita (Stratan) su odrasle zajedno u
sirotištu i gajile emotivnu (verovatno i seksualnu) vezu. Alina je otišla u
gastarbajtere, radila vredno da bi skupila dovoljno novca da sa sobom dovede i
prijateljicu. Voichita je, sa druge strane, našla mir i smisao života u
skromnom i jednostavnom manastirskom životu u zabiti bez struje i vode.
Manastirom upravlja sveštenik koga zovu Tata (Andriuta), a monahinje predvodi
časna majka (Tapalaga). Problemi nastaju kad Alina dođe da podigne školsku
diplomu koja joj treba za posao, ali želi da sa sobom povede i Voichitu u novi,
možda bolji život sa makar minimalnom šansom da se izvuku iz spirale
siromaštva. Voichiti, naprotiv, svet materijalnog ne znači puno, u manastiru
ima sve što joj treba.
Motivacija likova u ovom filmu je neverovatno realistična i
suptilna. I Alina i Voichita žele da izbave jedna drugu. Alina Voichitu od
religijske zatucanosti i obmana koje govori pragmatični, ali konzervativni
sveštenik. Voichita Alinu od greha, jer je uverena da u čovečijem srcu treba da
bude mesta samo za boga. Sveštenik pokazuje dozu pragmatizma oko poslova
manastira, njegove mikro-ekonomije, slobodnih mesta u ćelijama za monahinje i
iskreno želi na svoj način da pomogne ljudima u zajednici i drugima, ali samo u
okviru svojih mogućnosti. Po pitanjima vere je dogmatičan i fanatičan, i to je
jasno odmah na početku, kada za stolom drži tiradu o zlu Zapada, koristeći gay
prava kao klučne argumente. To će sve skupa dovesti do temeljnog nesporazuma sa
tragičnim posledicama.
Alina i sveštenik su dominantne ličnosti, samo što je Alina
emotivno labilna i verovatno ima dijagnozu (jasno je da je u pitanju
shizofrenija, ali to nigde nije eksplicitno navedeno), a sveštenik je
fundamentalista. Između njih je Voichita, koja jedina od monahinja (uz časnu
majku) Alinu vidi kao ljudsko biće, a ne otelotvorenje Satane, i to je
pozicionira u centar sukoba svetonazora.
Sa tehničke strane, kvalitet ovog filma je neupitan:
atmosfera je sjajno uhvaćena kamerom, kadrovi manastira pod snegom imaju jak
vizuelni naboj. Tome pomaže obilata upotreba srednjeg plana, što gledaoca
stavlja u ravan sa likovima i događajima. Glumci su odlično izabrani i vođeni
sigurnom, klinički preciznom rukom reditelja.
Druge prednosti filma su u isto vreme nedostaci. Obilje
pozadinskih informacija o spirali siromaštva i nedostatku profesionalne etike i
ljudskosti su date kroz sporedne likove detaljno i u sporom tempu, pa to guši
narativnu liniju. Reditelj kao da nam ne predstavlja događaje i teme (lezbejsku
vezu, shizofreniju, egzorcizam) na direktan način, nego ga zanimaju isključivo
uzroci i posledice. Film je zbog toga predugačak (150 minuta) i težak za
praćenje, reklo bi se opterećen. Publika koja očekuje horor momente će takođe
ostati prikraćena za eksplicitnost, Alinine vriske i sveštenikove molitve samo
čujemo, ali ih ne vidimo, kao što ne vidimo ni slučajno improvizovani krst za
koji je Alina privezana tokom egzorcizma.
Rasprava o tome da li su to pravi postupci za ovakav film
ostaje otvorena, film je ipak nagrađen za najbolji scenario i žensku ulogu u
Cannesu, uz nominaciju za Zlatnu Palmu. Christian Mungiu je jedan od
najprominentnijih rumunskih autora i prvi nagrađen u Cannesu, te jedan od
predvodnika cele rumunske filmske scene za kojom vlada prava pomama u
poslednjih desetak godina. Beyond The Hills dolazi posle 4 Months, 3 Weeks and
2 Days, ljudskom koja detaljno secira mučne 80-te u Rumuniji pod Ceausescuom.
Odjek tog perioda je prisutan i u Beyond The Hills, sirotišta i bolnice su pretrpani,
ruralno stanovništvo se grčevito bori za opstanak, ne postoji nikakvo poverenje
u sistem, iako se film dešava 25 godina kasnije nego prethodnik, i već se
razvila kakva-takva srednja klasa.
Ovaj film će nam možda još malo otkriti Rumuniju, veliku i
često kontradiktornu zemlju u našem susedstvu. Sramota je koliko o njoj imam(o)
malo pojma, te se sve svodi na šale o Drakuli, Miodragu Belodediću koji je
pešice prešao granicu sa jednom sportskom torbom prtljaga ili o jeftinim
najamnim radnicima koji su plutali preko Dunava na plinskim bocama. Mogao sam
pretpostaviti, ali nisam znao da je pravoslavna crkva tako aktivna u rumunskom
društvu, da će ljudi pre poslušati popa nego doktora, te da je crkva zatucana i
korumpirana istovremeno. U tom i takvom okruženju, Beyond The Hills je ne samo
moguća priča, nego priča koja će se još dosta puta ponoviti pre nego što neko
odreaguje. Izuzetno spor i mučan, ovaj film nije za svakoga, iako bi trebalo
stisnuti petlju i pogledati ga od početka do kraja.
No comments:
Post a Comment