4.10.13

The Incredible Burt Wonderstone

2013.
scenario: Jonathan M. Goldstein, John Francis Daley,
režija: Don Scardino
uloge: Steve Carell, Steve Buscemi, Jim Carey, Alan Arkin, Olivia Wilde, James Gandolfini

The Incredibel Burt Wonderstone funkcioniše kao sportska buddy-buddy komedija, bez sporta. Dve trećine scenarija sačinjava klasična i predvidljiva komedija apsurda, ali predvidljivost ne smeta, a u ostalu trećinu je sabijena pomalo otrcana sentimentalnost, ljubavna priča koja se stidljivo pomalja iza scene, ali i utemeljena kritika show businessa, i krilatice show must go on. Umesto sportista, rockera ili glumaca (kao najčešćeg izbora za „uspon-pad-povratak na vrh“ priču), sada imamo mađioničare.
Mađioničarski zanat deluje trivijalno, ali nije tako, posebno u Americi, gde čak i popovi moraju da izvode poneki show, a posebno u Las Vegasu, njegovim hotelima i casinima, gde nastupa sam vrh umetnika magije. Burt Wonderstone (Carell) je takav lik, u početku stidljivi klinac na meti školskih nasilnika, kasnije mađioničar sa karijerom u padu. Tajna njegovog uspeha je partnerstvo i celoživotno prijateljstvo sa Antonom (Buscemi), što mu omogućava barem originalne „lajne“ u pauzama između tačaka. Međutim, Burt odbija da prihvati da se shvatanje mađioničarskih predstava menja stalno, ono što su nekada bili trikovi sa kartama, karikama, novčićima iza uha ili zečevima iz šešira, u međuvremenu su postale vegasovske predstave sa skupim rekvizitima, a nova opasnost preti od košmarnih mazohista poput Steva Graya (Carey), koji se samopovređuju u predstavama nalik na Fear Factor i ostale kvazi-realityje.
Vidimo kako se Burtova i Antonova publika smanjuje, a Stevova raste. Burt se i dalje ponaša kao zvezda, potpuno nesvestan da su mu zalihe stare slave na izmaku. Otpušta i zapošljava asistentkinje (koje sve imaju „stage name“ Nicole) kako mu je volja, baca neuviđavne seksualne komentare, i uopšte nema dodira sa realnošću. Najnovija „Nicole“ je Jane (Wilde), cura koja gaji sentimentalnu ljubav prema mađioničarskim trikovima, predstavama i Las Vegasu, i između nje i Burta se pojavljuje taj stidljivi potencijal za ljubavnu priču. Ona je suviše pristojna, a on je naprosto prevelika guzica, pa je i ta ljubavna priča nemoguća. Burt će se razići sa Antonom, dobiti otkaz od šefa nimalo suptilnog imena Doug Money (Gandolfini), i ostati gotovo na ulici. Taj korak u karijeri u principu znači da će nastupati po prodavnicama i staračkim domovima. Tu će sresti i svog heroja iz detinjstva, Ranca Hollowaya (Arkin), koji će mu nanovo objasniti tajne zanata, strasti i emocionalnosti u nastupu. Ostatak filma Burt će pokušati da se vrati na vrh.
Film ima nezaboravne epizode. Jedna od njih prati Antona u krajnje apsurdnoj misiji učenja dece iz Kambodže mađioničarskim trikovima. Jednom dečaku će dati umiljatog belog zeca, dečak će otrčati prema svojoj kući, za pretpostaviti je da je zecu trasiran put u lonac. Većina drugih nezaboravnih epizoda je na ovaj ili onaj način vezan za Steva Graya, čoveka koji predstavlja moderno, izvitopereno shvatanje mađioničarskih trikova. On će na nekom šok tv kanalu zadržavati urin, treptanje ili će na sred ulice spavati na „postelji“ od užarenog uglja, ili glumiti ljudsku pinjatu. Rance će se pitati gde je tu magija, Steve će mu drugom prilikom odgovoriti da nikad nije čuo za njega.
Možda najslabija karika u filmu je Steve Carell, u svakom kadru izgleda kao bleda verzija Bena Stillera, kao čovek osuđen na pomalo usrani život, njegova gordost je iritantna, ali ne na filmski način, a njegova usranost ili sentimentalnost najčešće ljigava. Buscemi igra svoju tipičnu ulogu pomalo stidljivog ekscentrika. Olivia Wilde je topla i simpatična kao Jane, ali to nije spektakularno. Jim Carey je spektakularan negativac, a želja za slavom i spremnost da pogazi sve na putu do tamo mu izvire iz očiju. Do detalja pogađa beskrupuloznog „newcomera“, čak je i kostimiran na pravi način, dugačka kosa napola ofarbana, tetovaže i ostalo. Gandolfini ima ok epizodu kao beskrupulozni i na pare alavi vlasnik hotela, ali to ne izlazi mnogo iz okvira Tonija Soprana. Alan Arkin potpuno ukrade šou kad god se pojavi. Njegova interpretacija starog, penzionisanog mađioničara, koji počinje kao džangrizavi kenjator, da bi ponovo otkrio koliko su stari mađioničarski trikovi izvorno zabavni, samo kada se izvode iz srca.
Scenaristički dvojac izvorno dolazi sa televizije. Goldstein je afirmisani pisac po raznim serijama, nešto mlađi Daley je radio pre svega kao glumac. Njih dvojica su napisali scenario za Horrible Bosses (2011), komediju na tragu filma Office Space i pogodili u centar mete, pre svega u komercijalnom smislu, što im je otvorilo velika vrata Hollywooda.The Incredible Burt Wonderstone je njihov drugi film, a još nekoliko je u različitim fazama produkcije. Videćemo kako će se razvijati.Reditelj Don Scardino je jednako tako čovek sa televizije, a ovo mu je prvi, a moguće i poslednji, hollywoodski film. Njegova režija je predvidljiva, jednostavna i zanatski nevidljiva, ali nisam hrabar da prognoziram dalji tok njegove karijere.

The Incredible Burt Wonderstone nikako nije loš film, naprotiv, dobar je. Njegova mana je to što nije pamtljiv, i što reciklira jako poznate ideje. Ipak, kao zabava za jedno veče, savršeno funkcioniše, bez moralisanja, komplikovanja i popovanja. Kao, recimo, poseta nekoj mađioničarskoj predstavi.