100 Bloody Acres

2012.

scenario i režija: Cameron Cairnes, Colin Cairnes

uloge: Damon Herriman, Angus Sampson, Anna McGahan, Oliver Ackland, Jamie Kristian

Da se razumemo, prvenac autorskog i bratskog dvojca Cairnesovih neće pokrenuti revoluciju u trash camp horor parodijama. Imamo standardni setting: troje gradskih studenata na putu prema festivalu kojima se pokvari auto negde usred ničega. Oni su žrtve. Imamo dva rednecka, jednog krupnog, besnog i agresivnog i drugog naivnog, uništenog samopouzdanja i submisivnog. Oni su „monstrum“. Okruženje je australska divljina, retko naseljena, sa velikim farmama i priprostim ljudima koji rmbaju za život.

Dakle, troje mladih ljudi su pošli na Stockport festival, usred australskog „Busha“, u kršu od auta koji se pokvari kod lokalnog groblja. Sophie (McGahan) je lepuškasta flertuša veoma „slobodoumnih“ nazora. Sa njom su James (Ackland), uštogljeni, ali odgovorni mladi momak beskrajno zaljubljen u Sophie i Wesley (Kristian), raskalašni, drogirani „fratboy“, koji figurira kao Sophin ljubavnik. Njih pokupi Reg Morgan (Herriman), „mlađi“ partner u familijarnom biznisu sa organskim đubrivom.

I tu dolazimo do „Tales of The Crypt“ bisera u ovom filmu: đubrivo se obično pravi od otpadnih delova stoke, i tu i tamo se nađe neki mesnatiji „roadkill“: kengur, dingo ili žrtva saobraćajke. Međutim, nivo kalijuma je veći u živim organizmima, pa se braća odlučuju biti „proaktivni“ i ubacivati (jedva) žive ljude u mlin. Putnici otkriju jedno telo u Regovom kamionu i jasno im je da su oni sledeće žrtve. Naivnog Rega je još i lako obrlatiti, i Sophie to čini flertovanjem i isticanjem svog seoskog odrastanja, ali stariji brat Lindsay (Sampson) je tvrđi orah.

Dalja mehanika filma je jednostavna, obilje bežanja i jurnjave, LSD tripova, napetih situacija kada se pojavi poneki redak slučajni prolaznik, poput saobraćajca ili komšinice, dakle malo slapsticka, malo screwballa, i sve zaliveno sa nekoliko kanti žive groze, krvi, strave i užasa i sa strateški postavljenim referencama na redneck horor filmove (Deliverence, The Texas Chainsaw Massacre, rani radovi Petera Jacksona), ali i ozbiljnije filmove poput Blood Simple i Fargo od braće Cohen. Čisti autorski genije leži u detaljima, film je podvučen ambijentalnim soundtrackom vrhunski smešnih australskih narodnjaka koji dolazi sa lokalnog radija. Muzika je prekinuta motivacijskim preseransom i reklamama, dajući tako sliku i priliku lokalne zvučne podloge. Na početku filma, ali ponekad i kasnije u pozadini, vidimo lokalne transparente na ulazima na farme, koji će nam izgledati kao okrutna šala. Međutim, to nije to, Cairnesovi pokazuju zavidno znanje o „Bushu“ i njegovim ogrubelim prebivaocima koji nemaju vremena za gubljenje na razgovore sa turistima i pogađanje oko cene. Njihov humor je crn, na ivici uvredljivog, ali opet topao i ljudski.

Još jedna od vrednosti od filma je brižljivo napisan scenario koji se u pravim proporcijama oslanja na stereotipe i citate autorima dragih filmova, a opet vešto i nenametljivo daje background sliku likova. Možda Sophie ne bi bila droljica kada bi nekako spojila svoja dva dečka u jednog, kada bi James umesto metle u guzici imao Wesleyevu opuštenost, hrabrost i zaigranost. U Regovoj pozadini su godine i godine omalovažavanja i torture od strane Lindsaya. Ni on nije jednodimenzionalan kakvim se isprva čini, on je prosto grub da bi preživeo u uslovima oštre konkurencije. Sprdnja sa organskom poljoprivredom je sjajno uparena sa motivacijskim govorima na radiju, oslikavajući mitove i „svete krave“ modernog sveta: zdravlje, pozitivnost i proaktivnost.

Kao krajnji rezultat imamo zanimljiv i zabavan blender (bez zadnjih misli J) različitih žanrova i referenci, organsku (opet ja J) komediju. Razlog za to je potpuna kontrola koju autori čvrsto drže, a malo poznati glumci sjajno izvode njihove zamisli. Ključna stvar u ovakvim filmovima je mera, iako sve izgleda kao over the top zezanje. Odnosno, treba znati i koliko preterati (u scenariju), i usmeriti glumce da ne ispadne sve karikaturalno. 100 Bloody Acres bi lako bio trash godine i ima moju najtopliju preporuku.