16.10.13

The Internship

2013.
režija: Shawn Levy
scenario: Vince Vaughn, Jared Stern
uloge: Vince Vaughn, Owen Wilson, Rose Byrne, Aasif Mandvi, Josh Brien, Will Ferrell, John Goodman

Budimo realni, The Internship neće pomeriti granice filmskog stvaralaštva ni za milimetar. U pitanju je formulična „feel good“ buddy-buddy komedija koja ne promašuje niti jednu kliše tačku u zapletu, i pritom još nimalo suptilna product placement reklama za Google. Komedije za popravljanje raspoloženja su blesave, ne treba ih shvatati ozbiljno i ne treba slediti njihovom credu, ali su filmovi koje apsolutno svako može pogledati bez posledica. Product placement je trend koji već neko vreme postoji i u Hollywoodu i u manjim kinematografijama i redak je primer negativnog fenomena koji je manje uvredljiv i manje smeta kada je blatantan (setim se urnebesno zabavnog francuskog Taxija), nego kada je diskretan i suptilan. Razumem ja tu produkcijsku taktiku: skupiti sponzorstvo za film da se izbegne zavisnost od box office uspeha.
The Internship nije flop, iako bi mogao biti. Novac je zarađen unapred. To je upadljivo retro film u svim segmentima (priča, gluma, režija), osim po pitanju okruženja. Sa druge strane, svi smo se naslušali o korporativnoj kulturi Googla, besplatnoj hrani, casual odevanju, biciklima i furanju na ekologiju, tako da je i to opšte mesto. Na jasan i glasan način, The Internship je u svojoj blentavosti relevantan i donekle mudar film koji poteže priču o naglom ubrzavanju vremena (generacija današnjih diplomanata govori različitim jezikom, razmišlja na različit način i ima potpuno drugačije reference od generacije svojih roditelja) i o tome koliko brzo određene veštine postaju zastarele. Glavni likovi filma su četrdesetogodišnjaci koji su već na početku filma za staro gvožđe.
Billy (Vaughn) i Nick (Wilson) su iskusni prodavci ručnih satova i dobri su u svom poslu, samo što se njihov posao gasi: ručni satovi su možda još samo statusni simbol, ostali gledaju na sat na telefonu. Kada njihov šef (Goodman) reši da ugasi firmu i ode u prevremenu penziju, oni su u problemu. Billy je, kako kaže devojka koja ga ostavlja, čovek koji uvek nađe način da zajebe situaciju. Nick je sledbenik, i prihvatiće posao kod svog namerljivog i ljigavog zeta (Ferrell), dok Billy ne dođe na ideju da bi se njih dvojica uključili u program stažiranja u Googlu.
Scena u kojoj oni odlaze na razgovor za posao na internet u javnoj biblioteci je zlata vredna. Njih dvojica poziraju licem uz lice kao tandem vodviljskih komičara, deru se u mikrofon i pokazuju zavidno neznanje i neinteresovanje za nove tehnologije, ali su u stanju da preseravanjem prokrče put do stažiranja. Ono što sledi je formulično takmičenje 20 timova koji će od njih dobiti posao. Neuverljivo, priznajem, da bi se dvojica prekaljenih trgovaca gurali u nečemu što je svetlosnim godinama daleko od njihovih veština i već viđeno u filmovima od 80-ih nadalje, ali sve to je vešto upakovano sa sve tipskim likovima. Imamo indijskog šefa programa obuke (Mandvi) u tipu „vojnog instruktora“ iz brojnih filmova, imamo „smart is sexy“ ozbiljnu i usamljenu radoholičarku (Byrne) kojoj se Nick udvara, misterioznog bradonju sa slušalicama na ušima za kojeg se ispostavlja da je velika zverka. Imamo team building scenu nekog već sporta koja je režirana kao finale svetskog prvenstva, imamo podmuklog samodopadnog protivnika...
Billy i Nick su autsajderi i njihove kolege, takođe neprilagođeni, ali znanjem potkovani ljudi ih tako doživljavaju. U tipičnom komičnom obratu Billy i Nick će sa svojim životnim iskustvom postati nezamenjivi za tim sačinjen uglavnom od ljudi koji nemaju realnog životnog iskustva. Scena sa napijanjem i tučom u striptiz-baru je otrcana (mogli su setiti nečeg manje korištenog), ali nedovoljno da pokvari film. Romantične scene između Nicka i Dane su simpatičan i očekivani predah u dva sata dugom filmu.
I pored sve svoje formuličnosti i povremenog „nabijanja“ jedne te iste fore malo previše puta, The Internship je gledljiv film, izašao u pravo vreme da postavi pitanje kuda ide ovaj svet. Klince koji se takmiče za posao igrajući mentalne „Hunger Games“ vidimo kao već razočarane cinike koji su prekasno shvatili da diploma ne znači ništa, da je presudni faktor sreća. Njih je sistem ubeđivao da su izuzetni, pa smo tako dobili generaciju istih, izuzetnih ljudi, sa istim, izuzetnim veštinama. Oksimoron? Da, ali to je slika današnjeg vremena. Rešenje koje se nazire u filmu je da otkrijemo koje su to veštine otporne na vreme i da ih naučimo, jer svakako neće škoditi. I to je ok.
Vince Vaughn i Owen Wilson imaju dosta filmske hemije i sasvim su solidni u glavnim ulogama, i pojedinačno i kao tim. Ne, nisu na nivou Jacka Lemona i Waltera Matthaua, ali to se ne traži od njih. Obojica su veterani „Frat Pack“ komedija 90-ih i u The Internship malo repriziraju svoje uloge u The Wedding Crashers (2005). Kao pojava su fenomenalni, krupni Vince Vaughn ima auru ošljara i muljatora, ali i rođenog vođe, niži Owen Wilson se sjajno uklapa kao submisivniji „go with the flow“ partner koji će sjajno „čuvati leđa“ kolegi. Will Ferrell kao gostujući glumac ne uspeva da nepristojnog prodavca madraca učini zanimljivim, ali John Goodman je zlata vredan komičar sposoban da ukrade šou na nekoliko minuta. Aasif Mandvi sjajno parira Vaughnu u zajedničkim scenama, što nije čudno za pouzdanog glumca koji se nekako nije probio. Rose Byrne je sjajna u scenama sa Wilsonom i pokazuje delikatan pristup inače tipskom liku usamljene radoholičarke.

The Internship je dokaz da klasična buddy-buddy komedija nije još mrtva. Iako na današnjem tržištu imamo poplavu filmova koji se nazivaju komedijama, tu ima vrlo malo pravog humora. Imamo ustondirano sranje poput This Is The End i imamo We're The Millers, film ugušen oslanjanjem na transfer neprijatnosti. U takvom društvu se The Internship čini kao sjajan film, uprkos predvidljivosti i bezobraznog reklamiranja potrebnih i nepotrebnih Google aplikacija i korporativne kulture nalik na veseli paganski kult. Sa druge strane, ne očekujte previše od obične hollywoodske komedije. One prave ste verovatno već odgledali.