28.10.13

It's a Disaster

2012.
scenario i režija: Tod Berger
uloge: David Cross, Julia Styles, America Ferrera, Jeff Grace, Rachel Boston, Kevin M. Brennan, Errin Hayes, Blaise Miller

Ima jedna priča Charlesa Bukowskog koja se završava sa eksplozijom hidrogenske bombe u San Franciscu, a pre toga je manje ili više business as usual, barem kada je u pitanju Bukowski, napijanje i seksualne perverzije. Mehanika priče u It's a Disaster je donekle slična, u pitanju su obični ljudi u najpre uobičajenim, a zatim krajnje ekstremnim situacijama. Promene u njima nisu skokovite, likovi su prilično verni sebi. Ni samu katastrofu ne vidimo, samo čujemo za nju. Likovi su zgodno zbuksani u jednu kuću što se polako kuva u klaustrofobični zaplet, ali to je ovde sekundarna stvar, pošto je u pitanju punokrvna komedija.
Nedeljni branč za parove je tradicija za devetoro ljudi, sa rotirajućim desetim članom, podeljenih u pet parova. Jedan par uvek kasni, tako da ih u filmu skoro i nema. Tracy svake godine dođe sa novim dečkom, a svakog prethodnog proglasi za ludaka. Ove godine njen dečko je Glenn, neprivlačni ali duhoviti nastavnik istorije. Domaćini Emma i Pete imaju jednu potresnu vest koju planiraju da objave kada branč malo odmakne. Lexi i Buck se izdaju za nekonvencionalan, divlji par. A Hedy i Shane su vereni već šest godina, ali nikako da se zapravo venčaju. Zanimljivo, mada potpuno nebitno za film, u svakom paru žena je dominantniji partner, ili je to samo atmosfera brančeva, koji su po pravilu ženska stvar, kao i tračarenje. Muškarci su povučeni, okrenuti svojim poslovima, hobijima i čudnim idejama. Nije potrebno naglašavati, ali od osmoro prisutnih ljudi, navodno uspešnih i zadovoljnih pripadnika kalifornijske srednje klase, svako se izdaje za nešto drugo od onoga što stvarno jeste, a do kraja filma će se maske postepeno skinuti.
Atmosfera je već usijana i pre nego što se pojavi sused u biohazard odelu na pragu kuće ne bi li posudio baterije za lampu i tranzistor, na šta će ekipa početi paljbu modernih tehnološko-snobovskih komentara. Da nešto nije u redu, gledaoci znaju od špice, sastavljene o crno-belih fotografija nuklearne probe na Bikini Atolu, gde se tek posle izvesnog vremena vidi "mushroom cloud". Do polovine filma su gradualno vidljiviji znaci katastrofe, najpre nestane prijem na smartfonima, zatim kablovska televizija, na kraju čak i ismejane fiksne linije. Kada zakasneli par dođe, naučnica u grupi Hedy prepozna simptome napada nervnim gasom i kaže da im je, i uz sve mere zaštite, ostalo tri sata života.
Svako se sa katastrofom nosi na svoj način. Hedy gubi nadu i samo se zabavlja, Shane se gađa klišeima iz filmova katastrofe, stripova i geek kulture same po sebi, Emma i Pete se suočavaju sa najvećom bračnom krizom, a za Lexi i Bucka se ispostavlja da su svingeri, i to prilično aktivni, i donekle odgovorni za loš "mojo" u grupi. Tracy žali za onim što nije doživela, nije putovala u Evropu, čak ni do Montreala, koji je blizu, a dovoljno evropski, što nije gledala The Wire, što nikada nije osetila pravu ljubav i tome slično... A Glenn će imati svoj bombshell na kraju, ispada da nije baš školski nastavnik...
Kao što smo rekli, u pitanju je komedija, ali nije klasična crna komedija. U pitanju je komedija manira, vrlo loših manira. Likovi rade u ekstremnoj situaciji slično što i u uobičajenoj: zabijaju glavu u pesak, i okreću se svojim klasičnim obrascima ponašanja. Klasična muzika i povremene  vesti iz spoljnog sveta nam govore da nije u pitanju samo zezanje. Kada likovi pogledaju iz kuće na ulicu, videće da je sve normalno, samo su se ljudi zatvorili. Vrane ne reaguju, ali one valjda sve preživljavaju, a hitna pomoć i dalje vozi, ali oni ionako stalno voze okolo. Scenario je inteligentan, režija sigurna, mada liči na televizijsku, glumci pažljivo izabrani i usmeravani. Autor Tod Berger je i sam glumac, većina postave je iz njegovog prethodnog filma The Screensetters (2009), ostali su poznati sa televizije i iz bioskopskih B komedija.

Posebna vrednost ovog filma je mogućnost da se poveže sa ozbiljnijim satiričnim filmovima. Fora je, što za razliku od standardnih komedija, ovde scenario funkcioniše na potpuno suprotnoj osnovi. Umesto stvaranja tenzije pred „punch line“ pri kraju scene, ovde smo sve vreme izloženi suptilnom humoru koji nas tera u smeh niskog intenziteta. Čak ni reference (najčešće geekovske, a reference su i inače osnova geek humora) nisu trošene nemilice ni nabijane na nos, nego su ostale u niskom ključu. It's a Disaster je film sa preporukom za sve željne inteligentne zabave.