2.10.13

Olympus Has Fallen


2013.
režija: Antoine Fuqua
scenario: Craighton Rothenberger, Katrin Benedikt
uloge: Gerard Butler, Aaron Eckhart, Morgan Freeman, Dylan McDermot, Rick Yune, Angela Bassett, Melissa Leo, Ashley Judd

Za početak, od samog trailera i zapleta ne valja očekivati previše. Ovo je jedan od dva filma ove godine u kome teroristi zauzimaju Belu Kuću (drugi je White House Down), a hrabri heroj spasava američkog predsednika i celi slobodni svet. Jasno je da je u pitanju „popcorn movie“, tupavi akcioni spektakl, ali imena reditelja i nekolicine glumaca daju nagoveštaj da se film može gledati. Pogrešno, ovo je jedan od najdosadnijih hibrida dva tupava sub-žanra, Die Hard kopije i filma katastrofe.
Da razjasnimo samo tupilo od zapleta. Gerard Butler vešto sakriva britanski akcenat i glumi sve-američku herojčinu, bivšeg predsednikovog (Eckhart) telohranitelja koji je malo zajebao stvar kod jednog proklizavanja na putu, pa je prva dama (Judd) zaginula već u drugoj-trećoj sceni. Očekivano, Butlera su šutnuli na „odgovorni zadatak“ čuvanja trezora, gde se on maksimalno smara. Sve će se promeniti kada prvo odbegli avion krene da seje teror po Washingtonu, dok na kraju ne sruši Washingtonov spomenik. Predsednik sa sve svitom i posetom iz Južne Koreje se sakriva u bunker Olympus. E, sad, jedan od predsednikove svite je izdajnik (McDermot) i radi za teroriste, a i jedan od korejskih delegata je severno-korejski agent Kang (da, ima ime kao iz Mortal Kombata i igra ga Rick Yune), a pride i gomila dobro naoružanih severnokoreanaca upada u Belu Kuću. Cilj im je izvući šifre za nuklearne bojeve glave koje će detonirati u silosima. Zarobljeni sa predsednikom su i potpredsednik i ministarka odbrane (Melissa Leo, sjajna glumica u svojoj najlošijoj ulozi), tako da komandu nad državom privremeno preuzima štab u kome su predsedavajući kongresa (Morgan Freeman, ispod svog nivoa), neka vojna grla i šefica tajne službe (Bassett). Nadalje, Gerard Butler uskače u ulogu Bruca Willisa i spasava svet...
Pozitivna očekivanja od glumaca su izneverena, ali pitanje je da li su mogli nešto više da postignu sa očajnom pričom, očajnim scenarijom i rutinerskom, zanatskom režijom. Melissa Leo preglumljuje, Morgan Freeman upada u manirizam i podglumljivanje. Jedno pitanje: zašto on nije predsednik? Mislim, čovek ima predsedničku pojavu, već je igrao nekoliko predsednika. Moguće je da mu je uloga bila premala, a najverovatnija je notorna činjenica da Freeman ima loš casting, da ne bira uloge pažljivo. Butler, Eckhart, McDermot i Yune čine šta mogu u okviru stereotipa. Butler je u formi, pravoj formi za akcionog heroja, Eckhart je pasivan, osim kada je u pitanju ispaljivanje nepokornih, slobodarskih i patriotskih replika, McDermot ničim ne istupa od ostalih hollywoodskih izdajnika kojima se možda priznaje pravo na nezadovoljstvo, ali ne i za izdaju. Yune je tu još i najbolji, pošto su Koreanci relativno novi negativci, posle evropskih i ruskih kriminalno-špijunsko-dilerskih njuški i u prošloj deceniji nezaobilaznih Arapa. Naravno, Severna Koreja je deo „osovine zla“, društvo zaostalo u vremenu, ali ne može predstavljati ozbiljnu pretnju, pošto nema niti prirodne resurse, niti ekonomsku moć, niti savremenu tehnologiju. Opet Hollywood za to ne haje, potreban mu je neprijatelj kojeg mogu da predstave kao monstruma, a da se to pritom ne oseti na tržištu.
Od reditelja kao što je Antoine Fuqua, koji važi za majstora akcionih i kriminalističkih filmova (Training Day je kultni film, iako je neuverljiv, preteran i pretenciozan) se može očekivati korektan zanat, međutim to ga ovde ne spasava. Zanatski, film izgleda u redu, iako je preopterećen efektima, međutim problem je u konceptu. Koncept je nalik na ne naročito maštovite kompjuterske igrice, sa sve obaveznim elementima „ass-kicking and name-calling“, pa film liči na takvu vrstu glupe zabave.
Ok, svaka čast za kreativno ubijanje, stanovnici Americi nenaklonjenih država će uživati u prizorima rušenja Bele Kuće i Washingtona, ali to smo već videli. Čini se da je ideja da se uposle dvoje debitanata da napišu scenario koji će biti kakav god, samo da su zvuci koje ispušta „patriotski“. Rečeno-učinjeno, scenaristički dvojac je već dobio angažman za treći deo The Expendables, gde će njihov ridikulozni i nenamerno smešni dijalog biti iznimno cenjen, jer to je takav film. Olympus Has Fallen je poslužio kao filmski okvir za patriotski diskurs, sa kojim ja kao misleće biće imam problema.
Naime, moguća je slučajnost da jedan film propagira pogrešnu ideju u pogrešnom trenutku, kao, eto, sada sa ovim filmom koji nam predstavlja da Amerika nije dovoljno sigurna, što je glupost. Amerika je danas opsednuta sa sigurnošću i nacionalnim interesom, što ugrožava izvorne američke vrednosti, dostupnost, funkcionalnost, mobilnost i otvorenost. WTC je bio incident, ne pravilo, ali taj incident je poslužio kao izgovor za suspenziju određenih građanskih sloboda i demokratskih vrednosti.

Nažalost, imamo još jedan takav film koji potura tezu o manjku sigurnosti. Prošle godine smo imali nezapažen rimejk trash klasika Red Dawn, koji je isto poturio tezu o mogućem napadu na Ameriku. Plašim se da je Hollywood opet pogon za promociju idiotskih stavova, ne bi bio prvi put. A moguće je da je Olympus Has Fallen samo još jedan loš film u moru loših filmova.