The Land

2016.

scenario i režija: Steven Caple Jr.

uloge: Jorge Lendeborg Jr, Moises Arias, Rafi Gavron, Ezri Walker, Machine Gun Kelly, Ashleigh Morgan, Erykah Badu, Kim Coates, Linda Emond

The Land nije film koji će vas osvojiti svojim originalnim i neviđenim zapletom i idejama. Toga naprosto nema, u pitanju je klasično festivalsko delce na temu teškog, sirotinjskog, drogom i kriminalom prožetog života tinejdžera u getu. Po poetici mi je nešto zamirisalo na Tribecu, ali ipak je u pitanju Sundance. Uostalom, američki indie film postaje žanr za sebe i sve je više dopuna Hollywooda u smislu žanrova koje pokriva, a sve manje neka prava alternativa mainstreamu.

To je jedan od onih filmova u kojima pratimo grupu delikvenata koji “nisu toliko loši” jer imaju neku strast prema nečemu, ovde je to skejt, i oko toga im se vrti život toliko da su batalili taj neki svoj ŠUP, pa zarađuju tako što zaustavljaju i napadaju vozače i otimaju im automobile. Međutim, kako to obično biva, jednom će napasti pogrešan automobil, u njemu naći drogu koja pripada nekom opasnom gangsteru (ovde maskiranom u hippie bakicu koja drži tezgu na pijaci i koju maestralno igra Linda Emond) i pred dilemom su, šatro. Naravno, zadržavaju drogu i prodaju je, misleći da je to prečica, jedan od četvorice momaka se premišlja, jedan pada pod uticaj moći (tripuje da je diler ili makar biznismen), a ostala dvojica su jednostavno preglupi da shvate šta se dešava. A kako se prečica do bogatstva ne isplati, nevolja će im ubrzo zakucati na vrata...

Istini za volju, ni socijalni pejzaž gubitnika, krimosa, samohranih majki, trudnih tinejdžerki, alkosa, narkosa, kurvi i retkih poštenih, radnih ljudi nije ništa novo za “ghetto dramu” kao takvu. Premda je zanimljivo videti Erykah Badu kao glumicu u cameo-ulozi barem u jednakoj meri kao i čuti je na soundtracku. Zanimljivo su iskorištene i druge glumačke njuške koje odnekle poznajemo, pomenuta Linda Emond, ali i Kim Coates u ulozi vlasnika prčvarnice.

Međutim, moj problem sa takvim filmovima je što mi uverenja ne dozvoljavaju da prihvatim siromaštvo kao opravdanje za kriminal. Autor i producenti igraju na to da su nam četvorica izgubljenih momaka simpatični ili da makar saosećamo sa njima. Da me ubijete, ne mogu, odvratni su mi i u svojoj beskrupuloznosti i u svojoj nepromišljenosti i u svojoj gluposti. Sami se igrali, sami se preigrali, neka sami plate. Na stranu što mi je bakica koja prodaje organsko povrće i ima kriminalnu imperiju i plaćenike iza sebe potpuno simpatičan i intrigantan koncept.

The Land, međutim, ima jednu komparativnu prednost: lokaciju. Naslov je slang za Cleveland, nekada prosperitetni industrijski grad, dom Rock ‘n’ Roll kuće slavnih, sada dom LeBrona Jamesa i propale industrije. Takva mesta, “inner city” delove propalih gradova u američkom Rust Beltu ne viđamo prečesto na filmovima i u njima služe kao nekakav bau-bau. Steve Caple Jr. nije u tom tripu, on mesto odlično poznaje i portretira ga sa toplinom, čak nostalgijom i nalazi poeziju u grozoti. U tome mu dosta pomaže njegov stalni direktor fotografije Steven Holleran sa kojim je sarađivao i na kratkim filmovima. Ako uspemo da zaboravimo da gledamo u suštini tipsku dramu iz urbanog sirotinjskog života, The Land postaje predivno-strašni portret propalog grada i sjajan portfolio za svog autora. Caple je autor raskošnog talenta koji će još malo pričekati na pravu priliku.