2013.
režija:
Eugenio Derbez
scenario:
Eugenio Derbez, Guillermo Rios, Leticia Lopez Margalli
uloge:
Eugenio Derbez, Jessica Lindsey, Daniel Raymont, Loreto Peralta,
Alessandra Rosaldo
Poznato
je da anglofona filmska publika ima averziju prema titlovima, pa zato
uglavnom izbegava strane filmove. Amerikanci, Englezi i ostali su
malo bolji po tome što nemaju debilnu praksu kao Nemci, Italijani i
Istočnoevropljani da sinhronizuju ama baš svaki film, ali to i
dalje ne čini gorepomenute manjim ignorantima i manje prikraćenim
za neočekivana filmska iskustva. Onda odjednom čujem vest da je
nekakva meksička komedija No se Aceptan
Devoluciones postala ogroman hit u
Americi, i da je na najzahtevnijem tržištu sveta zaradila
desetostruko višu svotu od svog budžeta i rešim da ispitam kako to
da su Amerikanci nagrnuli na meksičku komediju.
Trebalo
je dobro da razmislim. Latinoamerička populacija u Americi je u
stalnom porastu. Instructions Not
Included je film koji je mogao da se
"pokrije" samo sa latino publikom, a da su ga ostali
Amerikanci zaobišli.
To je
verovatno istinito, film je snimljen u Los Angelesu, tamo se dešava
većina radnje, ali i dalje ima meksikanski populistički
kulturološki prizvuk. To je film namenjen celoj meksikanskoj
porodici sa decom, nižeg obrazovanja, nižih strasti (film se dosta
oslanja na "etnički" humor i homofobiju) i nižeg prihoda.
Po žanru je mešavina prizemne komedije i melodrame, što ga čini
idealnom limunadom, a iza celog filma stoji meksička TV zvezda
Eugenio Derbez, u funkciji reditelja, ko-scenariste i glavnog glumca.
Sve
počinje u klasičnom populističko-mitološkom ključu folksy priča,
gde mali Valentin priča kako je odrastao sa čudnim ocem koji ga je
silio da se suočava sa strahovima, od banalnih do vrlo opasnih. Sve
je praćeno animacijama vukova, za koje nismo sigurni jesu li stvarno
prisutni ili su nekakve projekcije.
Već
odrasli Valentin (Derbez) je serijski zavodnik u Acapulcu, lenjština
i pozer i koji se plaši svega i svačega, a najviše vezivanja.
Njemu se jednog jutra na vratima pojavi prošlogodišnja "večera"
Julie (Lindsey) i ostavi mu bebu koju je on skrivio. Julie je u nekom
hippie fazonu, izdrogirana i neodgovorna, pa je najpametnije što je
smislila bilo to da uvali dete nesposobnom ocu. Bravo. Kada se nađe
u nebranom grožđu, Valentin reši da se zaputi u Los Angeles,
potraži Julie i vrati joj bebu nazad, i posle nekoliko jeftinih
peripetija tamo i stigne. Julie je, međutim, zbrisala, a Valentin je
u priličnoj banani, jer iz nekog već razloga mora da ostane u
Americi (u filmu je to objašnjeno, samo je glupo). Nema nikakve
kvalifikacije, ali zato ima hrabrost da skoči sa desetog sprata
hotela pred producentom – svaštarom Frankom (Raymont) i dobije
posao kaskadera, što je jako kontradiktorno s obzirom na to da je
portretiran kao kukavica.
Kraj
ekspozicije. U razradi beba poraste u sedmogodišnju Maggie
(Peralta), slatku, pametnu i u mnogočemu zreliju od svog oca. Njih
dvoje žive zajedno u stanu natrpanom igračkama, igraju se, vise
zajedno, a uveče joj otac priča o avanturama koje doživljava njena
majka. Ovaj segment filma je prepun navodno slatkih, u stvari
sladunjavih komičnih momenata i ćoravog humora.
Naravno,
jasno nam je da će se majka kad-tad pojaviti, i pojavljuje se u
maniru Kramer vs. Kramer,
sa dodatnim elementima sukoba između kultura i homofobije, pošto je
gospođa majka blagoizvolela naći žensku, i to veoma agresivnu,
ambicioznu, američki hladnu i dekadentnu Renee (Rosaldo). Obrati
stižu jedan drugi, u maniru meksičkih sapunica i priča već nema
nikakve veze s mozgom. Kraj je zapravo veoma vešto urađen, taj
konačni obrat je sačuvan za kraj i efektan je i neočekivan, ali
kao i svaki obrat koji uključuje neizlečive bolesti i smrt, ljigav
preko svake mere.
Likovi
su karikirani, pa je i gluma u skladu sa tim, Meksikanci su
predstavljeni kao budalasti, ali dobri, a Amerikanci kao hladni i
proračunati i nadasve arogantni, što je očekivana forma za
servirati ju nezahtevnoj publici. Jedino je dete super-slatko i
pametno, kao i u svakoj šablonskoj komediji. Gluma se svodi na
komičarske manirizme, replike su ili šale ili teška drama u domenu
sapunica.
Kada
su šale u pitanju, većina njih su sveže i duhovite kao vicevi iz
enigmatskih novina ili sa džiberskih internet portala. Na primer,
mala Maggie priča kako je njen deda Johnny Bravo, a kad ode na
njegov grob zaista piše Juan "Johnny" Bravo. Ha ha ha.
Jedna jedina fora u filmu ima malo duha, i svodi se na trashiranje
Alfonsa Cuarrona. Naime, jedan matori glumac je greškom pomislio da
ide na casting za Gravity,
a u stvari ide na casting za reklamu u kojoj mator čovek mora da
glumi embrion.
Kada
je drama u pitanju, tu nema ničeg novog, i vidi se da se Derbez sa
njom ne snalazi ni izbliza dovoljno da bi makar pokrio klišeje kako
treba. Kramer vs. Kramer
je bio dobar film zato što je potezao ozbiljna pitanja i nudio novu
perspektivu, zato što je bio briljantno odglumljen i iskren.
Instructions Not Included
ne može čak ni da ga iskopira.
Zanatski
nivo filma je blizu nikakvog, više dobijemo od latinoamričkih,
između ostalih i meksičkih filmova sa više umetničkih ambicija.
Ovde pored igranja na zicere i pešačke glume nema mnogo čega
drugog, režija je skoro amaterska, scenario neinteligentan, a za
atrkaktivnost se poseže za starim, jeftinim i lošim CGI-jem.
Potpuno
mi je jasno kako je ovaj film postao toliki hit u domaćem Meksiku i
u Americi, jer prosto igra na sigurno i ciljnoj publici nudi jeftin
smeh i jeftine suze. Hollywood se vozi na tome od doba nemog filma i
Chaplina. Tyler Perry i Eddie Murphy veoma uspešno prodaju slične
štoseve crnačkoj ciljnoj grupi. Svaka kinematografija ima
populističke komedije i melodrame i u svakoj su najčešće
odvratne. Ako niste Meksikanac ili Amerikanac meksičkog porekla,
Instructions Not Included
možete komotno da preskočite. Nema tu ničeg novog i ničeg bitnog,
a sav kuriozitet sa uspehom filma se može objasniti prostom
demografijom.