The Retrieval

2013.

scenario i režija: Chris Eska

uloge: Ashton Sanders, Tishuan Scott, Keston John, Bill Oberst Jr, Christine Horn, Alfonso Freeman, Jonathan Brooks

Ne baš često, ali ima filmova koji su mi sve bolji što više čitam i razmišljam o njima. Ne mogu da objasnim zašto, ali prosto tako je. The Retrieval na prvu loptu deluje nekompletno, na momente i kao nespretno složen film, čiji je budžet i čija je poruka diktirala njegov tok i domet. Kada malo mućnem tintarom, jasno je da grešim. The Retrieval je limitiran film, istina na momente onako simpatično nespretan u indie maniru i film koji pati od autorstva, ali je svakako jedan od filmova koji se ne propušta.

U pitanju je mešavina žanrova, po svom toku je “road movie” pomešan sa emotivno nabijenom pričom o odrastanju i smešten u okvir istorijske drame Građanskog rata, američkog, svakako. Svakako, nije spektakli, ali daleko od toga da smo prikraćeni za akciju, još manje za napetost. Snimljen u šumama Texasa, film svoju radnju locira negde na liniji razgraničenja između Južnjaka i Severnjaka 1864. godine i u milje oslobođenih i odbeglih robova.

Vidimo crnog dečaka Willa (Sanders) kako trči, kuca na vrata “sigurne kuće” i dobija skrovište u štali na jednoj farmi. Dečak se iskrada u toku noći i shvatamo da nije odbegli rob, nego druker koji radi lovce na ucenjene glave. Banda predvođena hladnim, surovim, ali po svojim merilima poštenim vođom (Oberst) upada u štalu i uzima sa sobom troje robova. Will i njegov temperamentni rođak Marcus (John) od vođe dobivaju zadatak da navabe i dovedu čoveka po imenu Nate, koji kopa grobove za Uniju. Metoda je jasna, sa jedne strane nagrada (veliki novac), sa druge strane pretnja (i dečak i njegov rođak će glavom platiti ako izdaju lovce na ucene i sami prebegnu).

Nate (Scott) je ćutljiv, otvrdeo čovek kojeg život nije štedeo, ali jasno je da ima dobro srce. Za Marcusa je hvatanje, varanje i dopremanje Nata lovcima samo posao, ali Will u njihovom novom saputniku pronalazi očinsku figuru mnogo više nego u Marcusu. Kada Marcus pogine u naletu južnjačke vojske (rat je blizu i družina se stalno skriva), Will će ostati sam sa Natom i između njih dvojice će se formirati srdačan odnos. Ipak, Will će skrivati svoje prave namere i strahove, ali pitanje je dokle.

Jasno nam je da se film bavi nimalo naivnim temama. Centralna priča o odrastanju, strahu, lojalnosti i, hajdemo reći, pripadnosti ostaje u prvom planu, zbog čega film povremeno pada u ritmu negde na sredini. Na marginama se, međutim, postavljaju veoma ozbiljne teme o prirodi bratoubilačkog rata, o sukobu između robovlasništva i slobode, materijalnog i emotivnog. U tom vrtlogu, jedan sposoban i simpatičan momčić mora odrasti, a neretko je prepušten samom sebi i samo svojoj proceni.

Naravno da ćemo filmu naći gomilu mana, za početak njihovo putovanje i grupna dinamika su predvidljivi i viđeni u drugim filmovima. Građanski rat se u velikoj meri koristi kao “setting” za priču i kao generator panike. Najveći problem su likovi. Will je simpatičan i životan, iako ne baš originalan lik, dok je Nate relativno grubo isklesan kao stereotip tihog, ali opasnog supermana među odbeglim robovima. On je vešt u bežanju, skrivanju i borbi različitim oružjem. Marcus, sa druge strane, biva sveden na svoju sebičnost i grubost prema mladom Willu. Stvari ne stoje sjajno ni sa negativcem, koji je uverljiv, ali nedovoljno filmski strašan.

Sa pozitivne strane, film izgleda dobro i sjajno koristi prirodno okruženje, a muzika je fantastična i sjajno se uklapa u atmosferu. Glumci svoj posao rade dobro, koliko se zahteva od njih, režija je sigurna, film je vešto montiran. Zato i ne čudi da je primećen po američkim festivalima. Chris Eska ima već jedan festivalski indie film za sobom, smešten u jednako zanimljivo okruženje hispano-američkih farmera i snimljen na španjolskom jeziku, što je hrabar i potreban autorski pristup.

The Retrieval se hvata mnogih ozbiljnih tema i od njih tvori jednu koherentnu priču, što nije mali poduhvat. Ropstvo je ovde samo jedna od tema, i to ne glavna. Pa ipak neka poređenja su nužna. Istina, nije napet i zabavan kao Django Unchained, ali je od njega realniji. I nije epskih proporcija kao 12 Years a Slave, ali je od njega emotivniji i iskreniji. The Retrieval je možda najbolji film na “vruću” temu ropstva u poslednje vreme, i u globalu dobar film. Iako vas neće oduševiti, treba ga pogledati i o njemu dobro razmisliti.