Instructions Not Icluded / No se Aceptan Devoluciones

2013.

režija: Eugenio Derbez

scenario: Eugenio Derbez, Guillermo Rios, Leticia Lopez Margalli

uloge: Eugenio Derbez, Jessica Lindsey, Daniel Raymont, Loreto Peralta, Alessandra Rosaldo

Poznato je da anglofona filmska publika ima averziju prema titlovima, pa zato uglavnom izbegava strane filmove. Amerikanci, Englezi i ostali su malo bolji po tome što nemaju debilnu praksu kao Nemci, Italijani i Istočnoevropljani da sinhronizuju ama baš svaki film, ali to i dalje ne čini gorepomenute manjim ignorantima i manje prikraćenim za neočekivana filmska iskustva. Onda odjednom čujem vest da je nekakva meksička komedija No se Aceptan Devoluciones postala ogroman hit u Americi, i da je na najzahtevnijem tržištu sveta zaradila desetostruko višu svotu od svog budžeta i rešim da ispitam kako to da su Amerikanci nagrnuli na meksičku komediju.

Trebalo je dobro da razmislim. Latinoamerička populacija u Americi je u stalnom porastu. Instructions Not Included je film koji je mogao da se "pokrije" samo sa latino publikom, a da su ga ostali Amerikanci zaobišli.

To je verovatno istinito, film je snimljen u Los Angelesu, tamo se dešava većina radnje, ali i dalje ima meksikanski populistički kulturološki prizvuk. To je film namenjen celoj meksikanskoj porodici sa decom, nižeg obrazovanja, nižih strasti (film se dosta oslanja na "etnički" humor i homofobiju) i nižeg prihoda. Po žanru je mešavina prizemne komedije i melodrame, što ga čini idealnom limunadom, a iza celog filma stoji meksička TV zvezda Eugenio Derbez, u funkciji reditelja, ko-scenariste i glavnog glumca.

Sve počinje u klasičnom populističko-mitološkom ključu folksy priča, gde mali Valentin priča kako je odrastao sa čudnim ocem koji ga je silio da se suočava sa strahovima, od banalnih do vrlo opasnih. Sve je praćeno animacijama vukova, za koje nismo sigurni jesu li stvarno prisutni ili su nekakve projekcije.

Već odrasli Valentin (Derbez) je serijski zavodnik u Acapulcu, lenjština i pozer i koji se plaši svega i svačega, a najviše vezivanja. Njemu se jednog jutra na vratima pojavi prošlogodišnja "večera" Julie (Lindsey) i ostavi mu bebu koju je on skrivio. Julie je u nekom hippie fazonu, izdrogirana i neodgovorna, pa je najpametnije što je smislila bilo to da uvali dete nesposobnom ocu. Bravo. Kada se nađe u nebranom grožđu, Valentin reši da se zaputi u Los Angeles, potraži Julie i vrati joj bebu nazad, i posle nekoliko jeftinih peripetija tamo i stigne. Julie je, međutim, zbrisala, a Valentin je u priličnoj banani, jer iz nekog već razloga mora da ostane u Americi (u filmu je to objašnjeno, samo je glupo). Nema nikakve kvalifikacije, ali zato ima hrabrost da skoči sa desetog sprata hotela pred producentom – svaštarom Frankom (Raymont) i dobije posao kaskadera, što je jako kontradiktorno s obzirom na to da je portretiran kao kukavica.

Kraj ekspozicije. U razradi beba poraste u sedmogodišnju Maggie (Peralta), slatku, pametnu i u mnogočemu zreliju od svog oca. Njih dvoje žive zajedno u stanu natrpanom igračkama, igraju se, vise zajedno, a uveče joj otac priča o avanturama koje doživljava njena majka. Ovaj segment filma je prepun navodno slatkih, u stvari sladunjavih komičnih momenata i ćoravog humora.

Naravno, jasno nam je da će se majka kad-tad pojaviti, i pojavljuje se u maniru Kramer vs. Kramer, sa dodatnim elementima sukoba između kultura i homofobije, pošto je gospođa majka blagoizvolela naći žensku, i to veoma agresivnu, ambicioznu, američki hladnu i dekadentnu Renee (Rosaldo). Obrati stižu jedan drugi, u maniru meksičkih sapunica i priča već nema nikakve veze s mozgom. Kraj je zapravo veoma vešto urađen, taj konačni obrat je sačuvan za kraj i efektan je i neočekivan, ali kao i svaki obrat koji uključuje neizlečive bolesti i smrt, ljigav preko svake mere.

Likovi su karikirani, pa je i gluma u skladu sa tim, Meksikanci su predstavljeni kao budalasti, ali dobri, a Amerikanci kao hladni i proračunati i nadasve arogantni, što je očekivana forma za servirati ju nezahtevnoj publici. Jedino je dete super-slatko i pametno, kao i u svakoj šablonskoj komediji. Gluma se svodi na komičarske manirizme, replike su ili šale ili teška drama u domenu sapunica.

Kada su šale u pitanju, većina njih su sveže i duhovite kao vicevi iz enigmatskih novina ili sa džiberskih internet portala. Na primer, mala Maggie priča kako je njen deda Johnny Bravo, a kad ode na njegov grob zaista piše Juan "Johnny" Bravo. Ha ha ha. Jedna jedina fora u filmu ima malo duha, i svodi se na trashiranje Alfonsa Cuarrona. Naime, jedan matori glumac je greškom pomislio da ide na casting za Gravity, a u stvari ide na casting za reklamu u kojoj mator čovek mora da glumi embrion.

Kada je drama u pitanju, tu nema ničeg novog, i vidi se da se Derbez sa njom ne snalazi ni izbliza dovoljno da bi makar pokrio klišeje kako treba. Kramer vs. Kramer je bio dobar film zato što je potezao ozbiljna pitanja i nudio novu perspektivu, zato što je bio briljantno odglumljen i iskren. Instructions Not Included ne može čak ni da ga iskopira.

Zanatski nivo filma je blizu nikakvog, više dobijemo od latinoamričkih, između ostalih i meksičkih filmova sa više umetničkih ambicija. Ovde pored igranja na zicere i pešačke glume nema mnogo čega drugog, režija je skoro amaterska, scenario neinteligentan, a za atrkaktivnost se poseže za starim, jeftinim i lošim CGI-jem.

Potpuno mi je jasno kako je ovaj film postao toliki hit u domaćem Meksiku i u Americi, jer prosto igra na sigurno i ciljnoj publici nudi jeftin smeh i jeftine suze. Hollywood se vozi na tome od doba nemog filma i Chaplina. Tyler Perry i Eddie Murphy veoma uspešno prodaju slične štoseve crnačkoj ciljnoj grupi. Svaka kinematografija ima populističke komedije i melodrame i u svakoj su najčešće odvratne. Ako niste Meksikanac ili Amerikanac meksičkog porekla, Instructions Not Included možete komotno da preskočite. Nema tu ničeg novog i ničeg bitnog, a sav kuriozitet sa uspehom filma se može objasniti prostom demografijom.