Brightest Star

2013.

režija: Maggie Kiley

scenario: Maggie Kiley, Matthew Mullen

uloge: Chris Lowell, Rose McIver, Jessica Szohr, Alex Kaluzhsky, Allison Janney, Clark Gregg, Peter Jacobson

Da li vi, cenjena moja publiko, mislite da je posao filmskog kritičara, ili kritičara uopšte lak? Da mi možemo da se zezamo kao vi, da možemo da se išetamo iz bioskopske sale, zaspimo, promenimo kanal ili ugasimo video kada nam se ne sviđa ono što vidimo? “Ma, idi ti kritičar u pičku lepu materinu, ko te tera/plaća da gledaš loše filmove?”, pitate se vi.

To je već pitanje profesionalne etike, intelektualne doslednosti i kućnog morala. Kad počneš, završi. Saslušaj nekoga do kraja da možeš da ga umlatiš sa argumentima. A što se mene tiče, vi slobodno ugasite Brightest Star nakon pet minuta, ili još bolje, ne počinjite da ga gledate. Zašto? Zato što je sranje.

U pitanju je debitantsko rediteljsko ostvarenje relativno nepoznate glumice Maggie Kiley, jedna dosadnjikava, arbitrarna i generička ljubavna priča zasnovana na pseudo-dubokumnim replikama i promišljanjima dokonog pajsera od bezimenog glavnog lika (Lowell). On se budi jednog jutra u stanu koji je delio sa svojom dragom Charlotte (McIver), koja mu je dala nogu u dupe na najgovnarskiji mogući način. Kasnije ćemo se kroz flashback uveriti da je bezimeni govnar to zaslužio, ako ničim drugim, onda zbog toga što je iritantan. Elem, u gajbu ulazi par koji je tu gajbu iznajmio, opušten, hipsterski, bleskast par, sačinjen od pevačice Lite (Szohr) i blejača Raya (Kaluzhsky). Oni će našem govnaru pomoći da se oporavi od raskida, možda i previše.

Govnar će dobiti posao kod Litinog ćaće (Gregg), pa će se posle i uvući Liti u gaće. Ali avaj, govnar ostaje govnar, pa će svoju novu, opuštenu, slatku i lojalnu devojku varati sa površnom glupačom koja ga je već jednom zajebala i otkantala. Usput će sve vreme sanjariti o poslu u astronomiji (što nije njegovo polje rada, ali je, kao fol, ostao fasciniran kursom koji je slušao na faksu). Kada ostane bez svega, pokušaće da se nađe kao domar u opservatoriji pod patronatom stroge naučnice (Janney), pa ćemo mi, bezvredna publika biti počašćeni sa još nekoliko pseudo-dubokumnih lajni koje kao da su ispale iz knjige Paula Coelha. Film će se tu negde i završiti, sa preseransom, kako je i počeo, ali za nadati se je da je naš govnar nešto i naučio. Mo'š mislit.

Dragi moji autori i autorčići, ako ste već toliko dosadni i predvidljivi da ne možete da smislite ništa drugo osim ljubavne priče, onda je barem napravite kako valja. Ne razdužujte narativ koji je primeren za obavezni studentski film sa namenom da ga se zabije u bunker i uništi nakon deset godina na celovečernju formu, jer ćete, što se iz Brightest Star da videti, za samo 80 minuta ugušiti publiku. Dalje, ljubavna priča mora da ima jedan par koji će nekako opstati, ako ne među glavnim likovima, a onda među sporednim. Prosto, tako je. Treće, ako glavni lik već nema nijednu pozitivnu osobinu i potpuno je nemoguće ne prezirati ga od početka do kraja, počevši od jutarnje frizure do svega ostalog, barem ga napravite kao “outlandish” smešnu i simpatičnu barabu, kad nas već nervira, da nas nervira sa stilom. I četvrto, ne vređajte inteligenciju gledalaca sa proseravanjem. Ljubav je emocija, ne filozofija na nivou očajnih domaćica i tupavih šiparica.

Sve u svemu, Brightest Star je krš od filma, od početka do kraja. Donekle ga vade sporedni glumci. Jessica Szohr je prilično dopadljiva, iako na očekivan način kao hipsterka Lita, Clark Gregg odrađuje ulogu njenog oca sa rutinom uhodanog TV i indie glumca, Peter Jacobson pogađa prave tonove sarkastičnog profe, kao i Allison Janney kao stroga naučnica. Chris Lowell možda solidno izgleda po standardima tipične ženske publike, ali njegova gluma je sve samo ne dobra.

Ovakvi filmovi izlaze kao na pokretnoj traci, imaju distribuciju oko Dana zaljubljenih i privlače naivnu publiku. Ništa zato, neće svet biti gore mesto zbog toga. Ali Brightest Star je stvarno loše posložen, i bez strasti. A odsustvo strasti je zločin prema ljubavnom filmu.