2014.
scenario
i režija: Dennis Widmyer, Kevin Kolsch
uloge:
Alexandra Essoe, Amanda Fuller, Noah Segan, Fabianne Therese, Pat
Healy, Maria Olsen, Louis Dezseran
Premisa
je stara i dobro poznata. Nešto veliko i uspešno zasnovano je na
krivim temeljima blasfemije, zla i korupcije. To veliko može rasti
samo pomoću još više blasfemije, zla i korupcije, a i individua
koja se penje ne hijerarhijskoj lestivici to može učiniti jedino
ako proda dušu vragu. To nešto veliko može biti bilo šta, Stari
Rim, moderni kapitalizam ili Hollywood, što je slučaj u Starry
Eyes.
Nije
da to nismo imali i ranije, često u nekom satiričnom smislu. The
Day of the Locust (1975) se bavio najklasičnijim od klasičnog
Hollywooda i njegovim “underclassom”, glumcima i statistima za
jednokratnu ili višekratnu povremenu upotrebu na bedni ugovor. David
Lynch je uspeo da napravi dva različita filma koji se bave
Hollywoodom, koji dele atmosferu, ne i tematiku. Mulholland Drive
(2001) svakako je zvučniji od dva naslova i direktniji u bavljenju
Hollywoodom, dok je Inland Empire (2011) intimnija priča
smeštena u mozak glumice koja priprema ulogu. Uostalom, prošle
godine smo imali čak dva filma koji razobličavaju ne samo
Hollywood, negu celu tu industriju zabave, Maps to the Stars i
ovogodišnjeg dobitnika Oscara, Birdmana. U takvom okruženju
Starry Eyes zaista donosi malo toga novog.
Ono
što mu se ne može zameriti je uvijenost: jasan je i direktan. Mi
pratimo Saru (Essoe), simpatičnu devojku koja želi da se probije u
svetu glume, ali čak retko dobija pozive za audicije, pa joj je
prvenstveni izvor prihoda posao u restoranu brze hrane gde joj šef
(Healy) pilji u dupe i obraća joj se sa patronizirajućim tonom. Ona
živi sa gomilom cimera iz sličnog miljea u prostranoj kući, gde su
trzavice, zavist, neiskrena podrška i sjebavanje samopouzdanja
potpuno normalna pojava.
Sarin
svet će se promeniti sa audicijom za horor film o Hollywoodu (opa,
naznaka meta-nivoa) pod radnim nazivom Silver Scream, iza koje
stoji kultna stara produkcijska kuća lagano cormanovskog stila i
reputacije. Prvu audiciju će zeznuti, ali Sarah ima što druge
glumice nemaju: sposobnost da sebi nanese bol i to pokaže javno,
sposobnost da se otvori. To dovodi do susreta sa producentom,
nepristojne ponude, odbijanja, premišljanja i konačno
transformacije. Sarah postaje monstrum zato što ima posla sa
monstrumima i to nije nikakva metafora. Ovde zaista imamo vragove,
veštice, rituale i “drugu kožu”. A sve zbog vrlo opasne
ambicije, jer ambicija je opsesija, bolest i pohlepa, ako je verovati
ovom filmu.
Starry
Eyes je umereno zanimljiv film na početku zato što se nadamo da
ne znamo gde će nas odvesti, jer je polazište jasno. Čak je i
transfer od socijalne priče i priče o uspehu sa svim svojim
sastavnim delovima do telesnoh horora izveden postupno i relativno
glatko. Problem je u tome što iza toga nema dublje poente, nema
razrade, što je metafora preočita. Autori onda traže spas u šoku
i “gore” momentima, pokušavaju da skrenu našu pažnju, ali
uzalud...
Ono
što se mora pohvaliti u ovom nekompletnom filmu je glavna glumica,
Alexandra Essoe. Ona je relativno nepoznato ime, iza sebe ima
nekoliko kratkih filmova i nekoliko malih uloga u dugometražnim
filmovima i na televiziji. Možda je ona zaista Sarah, možda je joj
je hrabra i zahtevna, fizički i emocionalno, uloga u ovom hororu
skok u karijeri. Možda ćemo još čuti za nju. Iskreno, voleo bih.
Ona ima potencijala i za daleko bolje filmove od Starry Eyes,
ne samo horore i ne samo minimalne produkcije.