tekst originalno objavljen na www.fak.hr
2014.
režija: Bradley King
scenario: B.P. Cooper,
Bradley King
uloge: Danielle
Panabaker, Matt O'Leary, George Finn, John Rhys-Davies, Amin Joseph,
Jason Spisak
Postoje žanrovi koji
iziskuju u najmanju ruku pristojna finansijska sredstva da bi se film
uopšte snimio. U tu grupu spada SF – efekti moraju biti
profesionalni, glumci dovoljno sposobni, a priča pod kompletnom
autorskom kontrolom. SF nije žanr za debitante, posebno nije za
debitante bez jakih kontakata u industriji.
Bradley King je
debitant, ali Time Lapse je izuzetno efektan film pod punom
kontrolom snimljen sa skromnim sredstvima. Tajna je u odličnoj,
intrigantnoj ideji, dobroj razradi i veoma pametnom scenariju koji
počinje sa SF premisom, ali dalje ide po mehanici ekonomičnog
trilera koji se skoro ceo dešava u jednom stanu, sa troje glavnih
likova i nekoliko epizodista.
Troje cimera žive u
stanu u zatvorenom apartmanskom kompleksu. Finn (O'Leary) je domar i
propali slikar koji pati od kreativne blokade. Callie (Panabaker) je
njegova devojka, konobarica i wannabe spisateljica. Jasper (Finn) je
baraba, sumnjivi tip sklon kockanju. Gazda kompleksa ih pošalje da
vide šta se dešava sa susedom, usamljenim naučnikom (Rhys-Davies)
koji kasni sa rentom, gomila račune i nepokupljene novine. Ispostavi
se da je naučnik nastradao u svom podrumu, ali mnogo zanimljivija
stvar se nalazi u njegovom stanu: ogromna kamera pričvršćena za
pod, uperena prema stanu troje naših junaka. Naučnik bi bio običan
voajer da kamera nema jednu malu specifičnost: izbacuje slike iz
budućnosti, preciznije tačno 24 časa unapred.
To u praksi znači da
će Jasper dobiti sportske rezultate dan unapred, Finn će unapred
dobiti “dojave” za slike, a Callie će se konačno rešiti noćne
smene u kafani i posvetiti se pisanju. Dilema je pozvati policiju i
zajebati celu priču ili je oberučke prihvatiti i živeti od
Jasperove kocke. Pitanje svih pitanja je kako mašinu sačuvati u
tajnosti pred lokalnim zaštitarom (Joseph) i pred Jasperovim
“bookijem” Ivanom (Spisak), veoma paranoičnim i nezgodnim
kriminalnim tipom.
Ekonomika scenarija je
genijalna. Kamera ima samo jednu jednostavnu funkciju i bliska je
nečemu što bi stari naučnik mogao konstruirati, opremljena sa
polaroidom umesto sa nekim digitalnim aparatom. Tako izgleda
retro-chic koji je neverovatno jednostavan za scenarističko i
rediteljsko održavanje. Istina, paradoksa ima (kao i uvek kod
filmova sa putovanjem kroz vreme – setite se Loopera), i oni su
zapleteni, ali ne previše. Pri kraju Time Lapse lagano klizi
u “logic lapse” i na početku zacrtana pravila prestaju da vrede,
ali to je manje bitno.
Umesto toga dobijamo
jedan vrhunski simpatičan triler koji se uglavnom dešava u jednoj
prostoriji i koji liči na veoma napetu partiju preferansa gde se
savezništva sklapaju i rasklapaju. Vidljivi su uticaji filmova poput
A Rear Window, Shallow Grave i A Simple Plan.
Soundtrack je izvrstan i sjajno doprinosi napetoj atmosferi, tempo
sjajno pogođen, obrati su smešteni tačno tamo gde moraju biti i
intenzivni su tačno koliko moraju biti.
Gluma je skoro
savršena. I George Finn i Matt O'Leary uspevaju da svoje likove
učine životnima i uverljivima, a njihove razlike u karakteru će
postati ključne kako film ide prema kraju. Posebno zahtevan zadatak
je imala Danielle Panabaker kao Callie. Lošija glumica bi se
izgubila u takvoj ulozi ili je odigrala potpuno ravno i
jednodimenzionalno, ali Danielle Panabaker ju je odigrala bez greške.
I epizodisti zaslužuju svaku pohvalu, posebno Amin Joseph kao nosati
čuvar i Jason Spisak koji je dovoljno strašan kao gangster.
Na nekoliko mesta u
filmu se ponavlja replika “Don't fuck with time”, i to se može
primeniti i na filmsku umetnost, a ne samo na naše junake. I pored
najbolje namere da se zacrtane logike drži, Time Lapse se
pred kraj malo gubi u nadi da će postići pametne i elaborirane
preokrete. To je problem svih filmova koji se bave vremenskim
petljama, putovanjem kroz vreme, uzrocima i posledicama uticanja na
budućnost. Time Lapse je sasvim solidan film koji spaja
intrigantnu SF premisu i napetu triler atmosferu. Bradley King sa
ovakvim prvencem je definitivno autor čiji dalji rad treba pratiti.