Very Good Girls

2013.

scenario i režija: Naomi Foner

uloge: Dakota Fanning, Elizabeth Olsen, Boyd Holbrook, Ellen Barkin, Clark Gregg, Richard Dreyfuss, Demi Moore, Peter Sarsgaard

Naslov zvuči kao pornić u najavi. Već zamišljam seksualne avanture tinejdžerki iz predgrađa. No dobro, vidim spisak glumaca i legitimni su totalno, nekih čak dugo nije bilo u prvom planu, pa rešim da filmu dam šansu. Naomi Foner je debitantkinja u rediteljskoj fotelji, ali je poznato hollywoodsko ime, majka Jakea i Maggie Gyllenhaal, te prekaljena scenaristkinja, čak ima iza sebe nominaciju za Oscara, pa sam uveren da nisam pogrešio u izboru filma.

Sa opisom radnje već nisam tako načisto, i on se može zamisliti u porno varijanti. Dve najbolje drugarice reše da po svaku cenu izgube nevinost pre odlaska na studije. Da frka bude veća, obe se zaljube u istog frajera Davida (Holbrook), prodavca sladoleda na plaži i umetničkog fotografa u nastajanju koji svoje radove ležerno kači ulicama Brooklyna. Ekstrovertnija od njih dve, lajava flertuša Gerri (Olsen) odmah oglasi da planira da uzjaše Davida do kraja leta, ali on padne na tišu, povučeniju i mističniju Lilly (Fanning). Dobro, ako i nije materijal za pornić, onda je barem materijal za seksualnu farsu, nalik na “muške” eksplicitne seksualne komedije sa urlanjem, silikonskim kurvama, povraćanjem, psinama i glasnom muzikom.

Na sreću ili ne, nije ni to u pitanju. Golotinje i nepristojnosti nema, možda malo u domenu rečnika naših junakinja, čak je i muzika u domenu generičkog njanjavo-hipsterskog indie rocka. Ovo je, u suštini, jedna sasvim generička dramica kakvih izađe po nekoliko na godinu. Neke od njih nisu loše, ali Very Good Girls je totalna katastrofa. Film je svoj silni potencijal (pre svega u vidu impresivne glumačke postave) potrošio u prazno.

Prvo, za format od 90 minuta ima previše potencijalno zanimljivih likova i čak dva pod-zapleta koji ostaju potpuno nerazrađeni. Obe devojke pored ljubavnih problema i dilema oko prijateljstva i odrastanja imaju i osebujne familije. Lilly upravo prolazi kroz sranje u kući, nikako ne nalazi zajednički jezik sa hladnom i uštogljenom majkom (Barkin), a otac (Gregg) je upravo uhvaćen sa ljubavnicom, pa se iseljava iz kuće. Standardan kakav je, taj bi se zaplet mogao razraditi svakako, ali on je čisto zlato u poređenju sa situacijom kod Gerri. Njeni roditelji su ostareli hipici, otac (Dreyfuss) stalno pokušava da bude duhovit na političke i ine teme, dok majka (Moore) konstantno kenja o organskoj hrani, glutenu i sličnim pizdarijama. I to je to. Čak jedan traumatičan događaj iz kuće služi samo kao “plot device” za glavni zaplet.

Kad smo već kod traćenja glumačkog talenta, šta možemo reći za Petera Sarsgaarda u ulozi Lillinog šefa, pohotnog matorog jarca koji pokušava da zavede tinejdžerku. Dobro, Sarsgaard je odličan kao ljigavac u većini situacija, ali ovde je posebno “freaky” iz potpuno ne-glumačkih razloga, zbog rodbinskih veza sa autoricom. Zamislite taštu kako iz rediteljske fotelje posmatra zeta koji se sprema da nagna klinku. I dodajmo na to podatak da Elizabeth Olsen, skoro neuverljiva kao tinejdžerka sa svojih 25 godina (Dakota Fanning još i prolazi kao klinka zbog sitne građe), jako liči na mladu Maggie Gyllenhaal.

Neke rediteljske odluke su malo off (ko god da je radio kostime, baš je pustio mašti na volju, a nije bilo nikog da ga spreči), druge su suviše školske (izbor muzike, stereotipni tretman troje glavnih likova, generalno ispričana priča), ali su očekivane za nekoga ko se nije ranije bavio režijom. Recimo da je tretman ljubavnih i seksualnih scena osvežavajuće pristojan i ne-eksplicitan, tako da ne ide na najlakše moguće poene. Scenario je onoliko dobar koliko može biti sa praznom pričom sastavljenom iz opštih mesta, rezervnih i recikliranih delova. To se svodi na činjenicu da se tu i tamo nađe poneki kvalitetni dijalog.

Sve u svemu, Very Good Girls je temeljno promašen, nepotreban i uglavnom dosadan film koji bi bio odbijen i na festivalima, a ne samo od distributera, da iza njega ne stoji neko poznato ime. Nimalo ohrabrujuća činjenica glasi da je film imao premijeru na Sundance festivalu pre više od godinu dana, ali da do skoro nije uspeo izaći u distribuciju, bioskopsku istovremeno sa VOD formatom. Pametnom dosta, izbegavati.