Affluenza

2014

režija: Kevin Asch

scenario: Kevin Asch, Antonio Macia

uloge: Ben Rosenfield, Gregg Sulkin, Nicola Peltz, Grant Gustin, Steve Guttenberg, Samantha Mathis, Danny Burstein, Roger Rees, Valentina De Angelis, Carla Quevedo

Affluenza je, kako nam otkriva kartica na odjavnoj špici, novokomponovano psihičko oboljenje za bogate i moćne, a posebno za njihovu dokonu decu. Može se manifestirati kroz nekakvo divljanje, često sa ozbiljnim posledicama koje bogataška deca nikad ne osete jer će ih novac i moć njihovih roditelja zaštititi ili, u introvertnijem obliku, kroz odsustvo motivacije i depresiju. Nedavno su zabeleženi slučajevi (uspešne) sudske odbrane pozivanjem na ovaj poremećaj, što je skoro siguran znak da svet (ili makar Amerika) odlazi u kurac.

Neki od tih slučajeva verovatno zaslužuju ekranizaciju i bili bi zanimljivi filmovi, ali Kevin Asch (Holly Rollers) se nije odlučio za to. On se odlučio za rekontekstualizaciju američkog klasika The Great Gatsby, što nigde na navodi, ali paralele su više nego očite. Novi kontekst je, hajdemo reći tinejdžerski, studentski i bogataški, nalik na teen sapunice poput Gossip Girl, sa malo instant šoka i moralaizacije u stilu Breta Eastona Ellisa. Vremenski okvir je 2008. godina, izbijanje globalne krize i finiš izborne trke Obama – McCaine.

Postavka radnje je toliko “gatsbijevska” da to prosto bode oči, čak je i mesto radnje elitni kraj Long Islanda. Naš vodič kroz svet bogataša je Fisher (Rosenfield), mladi fotograf u nastajanju koji provodi leto kod svog bogatog strica sa Wall Streeta, Phila (Guttenberg), njegove žene Bunny (Mathis) i njihove kćeri Kate (Peltz) pokušavajući da se uklopi u bogataško društvo i preko određenih veza upadne na studije. Njegova ulaznica u svet bogatih i moćnih je organska trava koju ima u skoro neograničenim količinama i voljan je da proda, pa i da počasti. Imajmo u vidu da je kombinacija droge i jevrejštine služila kao osnova za šok i u prethodnom Aschovom filmu. E, sad, Kate je mala fuksasta varijanta Daisy, ima bogatog dečka Todda (Gustin), budućeg naslednika imperije nekretnina, ali i nerazjašnjene račune sa bivšim frajerom Dylanom (Sulkin), koji je preko noći uleteo u veoma ozbiljnu kintu i organizuje žurke u svojoj, odnosno očuhovoj vili. Intriga je tu, radnja se da pretpostaviti, biće tu mesta i za sudar, i za obračun na golf terenu, pa i za dve Fisherove devojke, Jody (De Angelis), čije ime čak podseća na Jordan, te drugu, Latino-Amerikanku (Quevedo) koja kao predstavlja radničku klasu.

Naravno, kako su likovi klinci, oni imaju roditelje i ti roditelji imaju svoje pod-zaplete. Fisherov otac (Burstein) je gay i jedino iole pristojno ljudsko biće u celom filmu, mada njanjav i cmizdrav. Stric Phil je veći deo filma tužan prizor koji “poziva na ozbiljnost” i kuka kako samo on radi dok ostali 'lade muda (drndaju vunu, svako prema mogućnostima). Strina Bunny je velika fuksa koja se jebe sa komšijom, Toddovim ocem. Dylanov očuh je zli duh velikih zlih korporacija i sve u tom stilu.

Okvir ove poslednje finansijske krize je tanak kao kulisa i služi za povremenu moralizaciju, posebno kroz seanse u kojima Fisher slika proteste. Tu i tamo se u pozadini pojavi TV debata ili prilog o krizi koji klinci gledaju sa očima na pola koplja ne razumevajući ništa, a stric Phil je jedini zabrinut razvojem situacije. Niko nema ideju ni šta bi promenio, ni kako bi to promenio, a većina čak i nema pojma da li je sistem bio pogrešan i neodrživ, i zašto je to tako.

Ono što Affluenza pokušava da postigne je osećaj aktuelnosti i urgence. To uspeva u jednoj jedinoj sceni, poslednjoj svađi Phila i Bunny. Scena pokazuje disparitet u bogataškim slikama sveta, koliko svako od njih ima svoju realnost koja nije kompatibilna ni sa realnostima drugih bogataša, a o kompatibilnosti sa spoljnim svetom ne treba ni govoriti.

Ostatak filma je takvo užasno bauljanje da čak i Luhrmannov The Great Gatsby, uglavnom preproducirano izdrkavanje koje služi da nas zaseni sa scenama masovnih žurki i 3D klipovima, u poređenju sa Affluenzom izgleda kao ozbiljan film. Scenario je nekoherentan i glupav, poveznice klimave, poente nema ni na vidiku, a krajnji utisak je gola pretencioznost. Šteta, jer je tema obećavala barem aktuelan film koji se bavi sa problemima prisutnim ovde i sada.