2012.
režija: Racquel
Almazan
scenario: Viviana Leo
uloge: Viviana Leo,
Alexis Suarez, Alexis Brandt, Kimberly Herbert Gregory, Jennifer
Diaz, Stuart Luth
Animirani beli aligator
se pojavljuje u uvodnoj špici i radi stvari koje nisu baš
predviđene za aligatore, poput putovanja avionom. Beli aligator se
pojavljuje i u jednoj replici u samom filmu i u pitanju je poprilično
jasna i očita metafora. Neke stvari zamišljamo na jedan određen
način, generaliziramo. Labudovi su beli i ovce su bele, a aligatori
su zeleni, a onda se pojave crni labud i crna ovca i beli aligator,
pa generalizacije padaju u vodu.
A kako stojimo sa
latinoamerikancima, pre svega sa Portorikancima? Portorikanac kakvog
ga zamišljamo je odrastao u getu u New Yorku ili Los Angelesu (ređe
u Portoriku), član je bande i ne biste voleli da ga sretnete noću u
mračnoj ulici. Portorikanke nose crvenu odeću, otkrivaju pupak,
glasne su i agresivne. Mi ceo jedan narod, celu jednu kulturu,
zapravo celu rasu latinoamerikanaca zamišljamo onako kako su nam
hollywoodski i televizijski standardi propisali. Šta će se dogoditi
kada pred sobom ugledamo potpuno belu latinoamerikanku, tačnije
Portorikanku?
Ona je Juana Perez
(Leo), glumica na početku karijere koja je dobila ugovor za “reality
show” sa portorikanskom TV kućom. Ona će pokušavati da izgradi
karijeru u New Yorku, ići će na časove glume i na razne audicije
za teatar, televiziju i filmove, a kamerman Carlos (Suarez) će je
pratiti i snimati u njenom karijernom usponu. Ono na šta Juana nije
pripremljena je obim glumačke industrije i zapravo industrijski
način na koji agenti i producenti tretiraju svoje klijente. Oni
potencijalnog glumca neće upoznati, samo će ga mentalno strpati u
neki pretinac, često samo na osnovu imena, prezimena i izgleda. A
uloga za belu latinoamerikanku jednostavno nema, za uloge
latinoamerikanki joj smeta svetla put i držanje dobre curice (znamo
da su latinoamerikanke opasne i ljute kao chilli), dok je za uloge
belkinja neće ni razmatrati zbog imena i prezimena, iako nema
distinktivni akcenat.
Jasno nam je kuda sve
to vodi. Juana će se sretati sa raznim ljudima, bezobraznim agentom
(Luth), koleginicom (Brandt) koja ima slične probleme, čak će
morati da nađe i dodatni posao kao dadilja kod škrte bogatašice
(Herbert Gregory). U pitanju je manje ili više autobiografska priča
scenaristkinje i glavne glumice Viviane Leo, po njenoj proceni 80%
materijala u filmu je njena lična priča i to se vidi po detaljnosti
i iskrenosti, bez preterane potrebe za šokom ili popovanjem.
Problem nastaje u
realizaciji. Film je u potpunosti snimljen kao “reality” sa
kamerom iz ruke ili vidno prišrafljenom na stativ koja prati glavnu
glumicu i ta tehnika umara, posebno kada snimatelj Carlos ima stalno
neke replike iz offa koje se često ponavljaju i trebale bi služiti
kao “running joke”. Carlos se isto tako pojavljuje i ispred
kamere, koja ostaje da snima iz čudnog ugla. Od svih likova, jedino
su Juana i koleginica Gina koliko-toliko karakterni, dok su ostali
dubleri za određeni tip (etnički, klasni ili profesionalni).
Viviana Leo ima određeno glumačko znanje i jednu sjajnu energiju na
ekranu i van njega, ali to ipak nije potpuno sposobna da se nosi sa
teškim zadatkom, a igrati samog sebe i proživljavati svoje stare
traume nije nimalo lako.
Ono u čemu je White
Alligator dobar i zašto ga valja gledati je prosta činjenica da
je u pitanju jedna iskrena, ne preterano patetična, ali svejedno
emotivna priča o tome kako glumačka industrija posluje i koliko je
zapravo depersonalizirana. Imao sam čast da upoznam Vivianu Leo i
glumca / producenta Stuarta Lutha i da popričam s njima o industriji
i nekom institucionalnom rasizmu i stereotipizaciji. Viviana je
morala da promeni ime. Latinoamerikancima se ne toleriraju suptilne i
ne tako suptilne razlike, na sve njih se gleda kao na manje ili više
Meksikance. Pitao sam ih kako Cameron Diaz nije imala tih problema
zbog stereotipizacije i kako nije morala da promeni ime, a oni su mi
objasnili da je ona Kubanka, a Kubanci imaju poseban tretman. A i
kada se pronađe jedan izuzetak, to znači da ipak postoji pravilo.
Mislite o tome.
No comments:
Post a Comment