Behaving Badly

2014.

režija: Tim Garrick

scenario: Tim Garrick, Scott Russell (po romanu Rica Browda)

uloge: Nat Wolff, Selena Gomez, Mary-Louise Parker, Elizabeth Shue, Dylan McDermott, Lachlan Buchanan, Heather Graham, Ashley Rickards, Cary Elwes, Gary Busey, Jason Lee, Jack Dimich

Behaving Badly je dovoljno dobar naslov da me privuče, pa nije ni bitno da li je film sranje ili nije. Prosto, asocira me na jednu od serija čije sam reprize gledao u nedogled. Serija se zvala Men Behaving Badly i pratila je dvojicu engleskih zgubidana koji većinu vremena provode na kauču ispred televizora i njihove dve priglupe kokoške. Humor je bio malo jeftiniji nego u nekim boljim i kultnijim britanskim sitcomima, ali svejedno je ta serija iz drugog ili trećeg pokušaja uspela da mi priraste za srce. Ali film očito nema veze sa tim.

U pitanju je ekranizacija / rekontekstualizacija romana While I'm Dead... Feed The Dog Rica Browda. Oni koji su čitali ovaj omanji hit kažu da je to novodobni pokušaj Salingerovog Lovca u raži, uvrnute mladalačke literature kakva se često pojavljuje i generalno je zabavna, ali retko šta od toga izdrži test vremena. Odluka da se roman rekontekstualizira i prebaci u okruženje “American Pie” srednje škole se isprva čini kao jeftin trik sa potencijalno užasnim, odurnim i farsičnim ishodom, a scenarističko-rediteljski tim Russell – Garick nimalo ne uliva poverenja s obzirom na to da im je jedini pravi “credit” neki odavno zaboravljeni film od pre deset ili više godina, a da je Garrick pritom debitant u rediteljskoj fotelji nekog dugometražnog filma.

Da, u pitanju je srednjoškolska teen farsa sa sve samim nerealnim i često iritantnim likovima, referencama i trashevima na pop-kulturne teme ispričana kroz flashback. Počinje sa iritantnim klincem Rickom Stevensom (Wolff) i njegovom ispovešću kako je i koliko je u banani. Njegova keva (Parker) je pokušala samoubistvo pomoću alkohola i tableta i ostavila poruku da u njenom odsustvu obavezno hrani psa, ćale (Elwes) je dopao ćorke, najbolji drugar Billy (Buchanan) je ljut na Ricka jer mu je ovaj jebao mater (Shue), juri ga policija, juri ga litvanska mafija, juri ga školski siledžija, ali i školski sociopata kome duguje grdnu lovu za izgubljenu opkladu. A sve je počelo dve nedelje ranije dok je Rick još bio devac koji je samo gulio majmuna na dežurnu školsku dobru devojku Ninu (Gomez) i bio potrčko gazdi (McDermott) u striptiz-klubu u kojem je šljakala njegova sestra (Rickards), dok ne ode na Stanford.

Jasno je da je u pitanju potpuna zbrka i da treba biti inventivan da se iz toga složi zabavan film, pa makar autori pucali na zicere poput pop-kulturnih referenci. Jebiga, nisu svi Ritchie, Tarantino, Danny Boyle, frajeri koji su se proslavili upravo takvim filmovima. Behaving Badly ima nameru i uglavnom uspeva da bude furiozan u tempu, dok je istovremeno napunjen fizičkim, seksualnim i odvratnim humorom. Taj humor se oslanja na transfer neprijatnosti i retko kad uspeva, uglavnom u TV formatima poput South Parka i Family Guya, gde ima i neki socijalni podtekst, ali u Behaving Badly jedva da se drži ispod nivoa “e, sad je dosta, gasi to sranje, nervira me!”

Film zato uspeva na nekoliko drugih nivoa, čak i sa prilično otrcanim štosevima. Jedan od njih je izbor sofisticiranije muzike (retro 80-te) za razliku od generičkog hip-hop/RNB smeća kakvo obično slušamo u teen filmovima. Drugi trip je režija koja je dovoljno diskretna, iako često veoma pešačka i sa pola mozga koja ovde rezultira time da relativno dobri, nekada poznati, a sada pomalo već zaboravljeni i potrošeni glumci podivljaju i ostvare prilično zabavne uloge.

Najslabiji u tom pogledu su troje glavnih klinaca. Nat Wolff možda i bude ostvario karijeru, ali to neće biti zbog ovog filma, jer ovde igra naprosto iritantnog ljigavca. Mnogo bolje reference su mu The Fault in Our Stars (gde se, istina, šlepa na svoju partnerku Shailene Woodley) i Palo Alto. Behaving Badly nije uvod u veliku karijeru ni za Lachlana Buchanana koji ovde igra tipičnog šonju. Selena Gomez je još uvek šlepa na staru slavu, odnosno na pokušaj da od svojih dečijih i ranih teen uloga napravi neki sarkastični odmak i to je simpatično, ali nedovoljno. Mogla bi da se uglada na svoju partnerku iz Spring Breakers, Vanessu Hudgens i krene u nekim drugim pravcima. Neće joj sve uloge ležati, ali šta sad.

 

Stariji glumci drže znatno bolje i autorski tandem ih i dosta bolje koristi. Mary-Louise Parker briljira kao očajna domaćica i nadrkana alkoholičarka. Elizabeth Shue do kraja uranja u MILF/”cougar” stereotip toliko da ju je ponekad neprijatno gledati koliko se glupira. Njih dve imaju i još po jednu ulogu. Pored toga što su dokone mame, one su i “svetice zaštitnice tinejdžera” obučene u izazovnu fetish garderobu koje ispaljuju višesmislene savete. Jason Lee je ljigavi pop, Gary Busey matori izgubljeni šef policije, a Dylan McDermott potpuno uskače u stereotip perverznog makroa, a način oblačenja i brkovi mu daju distinktivni šmek 80-ih. Čak je i osrednja, a nekad popularna glumica (dobro, više zgodna mačka) Heather Graham solidno iskorištena kao opasna mafijaška advokatica. Jedino me malo zbunjuje izbor Jacka Dimicha obučenog i očešljanog kao Rade Šerbedžija u ulozi koju bi obično igrao sam Rade Šerbedžija. Izgleda da je Behaving Badly suviše besmislen projekat da bi se on sa tim zamarao.

Kada se podvuče crta, Behaving Badly nije naročito dobar film, čak se može nazvati lošim. Međutim, ta lošost i otkačenost je ono što ga čini zabavnim. Da, fore su izlizane, a glumci više divljaju i glupiraju se nego što zaista glume, ali to je sve deo odvratnog šarma koji Behaving Badly ima u velikim količinama. Ovaj film je trash i to ne krije. Najvažnije, u pitanju je prilično zabavan trash koji svoje objektivne mane okreće u svoju korist. Mozak na off, pivo i kokice u šake, uvalite se ispred televizora i opustite se.