Frontera

2014.

režija: Michael Berry

scenario: Michael Berry, Louis Moulinet

uloge: Ed Harris, Eva Longoria, Michael Pena, Amy Madigan, Seth Adkins, Evan Adrian, Michelle Rios, Marilyn Rising, Michael Ray Escamilla

Američko-meksička granica. Nepregledna pustara. Rančevi, konji i kauboji sa puškama. Neki tolerantni, a neki jako zadrti. Sa druge strane, Meksikanci. Neki vredni i pristojni, drugi lenji i skloni muljanju. Većinom siromašni i u potrazi za boljim životom preko granice. Jedan incident na privatnom ranču na američkoj strani granice će presudno uticati na živote nekoliko ljudi sa obe strane granice među svetovima.

Frontera je film o imigraciji i imigrantima, ali nije u pitanju ni politički pamflet ni puka moralistička propoved. U filmu političkog stava ima samo u pozadini likova, kao što sentimentalnosti ima samo gde je ona neophodna. Frontera ostaje na mikro-planu, priča nekoliko povezanih veoma lokalnih priča, bez ideje da napravi generalizaciju i pokaže bilo šta nalik na širu sliku. Tehnika kojom to postiže se može nazvati hyperlinkom, ali, za razliku od hyperlink klasika kao što su Crash (2005) ili Traffic (2000), uski kontekst Fronteru dovodi više na teritoriju Lone Star (1997), još jednog “prekograničnog” trilera. Ovo je priča o običnim ljudima u neobičnoj situaciji koja je na trenutke drama, a na trenutke triler u “settingu” u poslednje vreme aktuelnog neo-westerna.

 

Nakon ekspozicije Frontera ne gubi mnogo vremena da nas baci u žarište radnje. Vredni radnik Miguel (Pena) i njegov blentavi kompanjon Jose (Escamilla) ilegalno pređu granicu u potrazi za poslom, ali do prve civilizacije imaju još dan hoda preko prostranog ranča. Vlasnci tog ranča su šerif u penziji Roy (Harris) i njegova žena Livy (Madigan). Ona ima ritual jutarnjeg jahanja i na svojoj stazi naleti na Miguela i Josea. Pošto im ne može dati posao i krov nad glavom, dobra kakva je, da im malo vode i prostirku za spavanje i pokuša otići svojim putem. Međutim, njih troje nisu sami na ranču. Tu su i trojica veselih vandala kojima je dosadilo da pucaju u kaktuse i saobraćajne znake (ipak smo u pustari jugozapada, nema puno stvari za raditi), pa su smislili provod da pucaju na ilegalce, koliko da ih preplaše i spraše ih nazad preko granice. Puška pukne, konj se propne, Livy padne i udari glavom u kamen. Na mesto događaja pristiže Roy i vidi Miguela kako stoji iznad Livy sa konjskim uzdama u ruci i sve deluje kao da je bitanga napala nesretnu ženu u nameri da joj otme konja.

Policija je sasvim zadovoljna sa tom pričom i u odbeglim Meksikancima pronalazi savršene žrtvene jarce. Nekoliko dana kasnije, njih dvojica završe u pritvoru, gde im je deportacija najmanji problem. Miguelova žena Paulina (Longoria) plaća krijumčare kako bi je prebacili preko granice, ne bi li nekako pomogla mužu. Istovremeno, Roy nije zadovoljan sa objašnjenjem, pošto su i Miguel i Jose bili nenaoružani, a pucnji koji su ga i isterali iz kuće ostaju misterija. Uz to, priče njih dvojice su dovoljno konzistentne da bi se ispitale, što policija odbija da učini.

 

Od tada priča ide u dva glavna smera, prati Roya u njegovoj usamljenoj “kaubojskoj” istrazi i prepirkama sa policijom, Paulinu kroz socijalnu dramu sa opakim krijumčarima, a u nešto manjoj meri i klince kako se bore sa savešću pošto su napravili veliko sranje. Radnja je relativno predvidljiva, gledaocima nije ostavljena nikakva dilema oko incidenta koji je poslužio kao okidač, i oslanja se na nekoliko oprobanih trikova. Obrati, iako predvidljivi, pogađaju prave tonove. Za to su posebno bitne dve scene. U jednoj agentica za nekretnine i njene mušterije pronalaze grupu izgladnelih polu-golih ilegalaca u jednoj garaži u predgrađu Phoenixa i oni panično istrčavaju na svetlo dana. Ta scena je i vrhunac socijalne drame u filmu. Drugi obrat je na samom kraju filma, i u pitanju je jedan od najklasičnijih trikova.

Predvidljivost radnje ne smeta mnogo. Razlog za to su veoma razrađeni i uverljivi likovi koji nisu samo manekeni za određenu grupu, određeno mišljenje i određeni stav. Meksikanci govore na španskom, a ne na lošem engleskom, publici se ne podilazi i ne vređa inteligencija: moraju da čitaju titlove.

Uverljivosti likova doprinose više nego sposobni glumci u ulogama koje im stoje kao salivene. Amy Madigan ima vrlo malo vremena na ekranu, ali ga koristi sjajno, svaki njen potez je nepogrešiv. Michael Pena je veoma uverljiv kao očajni imigrant koji je, uprkos svemu, očuvao svoj moralni kompas i radnu etiku. Seth Adkins i Evan Adrian su odlični kao predstavnici moderne, dokone generacije koja toliko ne zna šta će sa sobom da im je svaka glupost dobrodošla. Među njihovim likovima postoje ne tako suptilne razlike, jer Sean (Adkins) ipak ima malo savesti, dok se Brad (Adrian) oslanja samo na instinkt za samoodržanje. Televizijska glumica Eva Longoria (Desperate Housewives) je prijatno iznenađenje u jednoj od retkih filmskih uloga, i to još na španskom. Njen portret “prave” očajne domaćice, žene i majke je uverljiv i emotivni je vrhunac filma.

 

Priznajem, bio sam malo skeptičan prema Edu Harrisu. U poslednje vreme on iz sve snage forsira westerne ili barem western tip lika. Većinom su u pitanju promašaji, poput tupave Appaloose (2005) i apsolutno očajnog Sweetwatera (2013). Ovde je, međutim, pravi izbor za glavnu ulogu: njegov Roy je čvrst i pristojan čovek starog kova, nikako karikatura naivnosti. Nimalo nije loše, pritom, što mu kaubojski šešir, konj i revolver stoje kao saliveni. Western ugođaju, pored Harrisa kao glumca i Roya kao lika, doprinosi fotografija Joela Ransoma, sa obiljem širokih pejzaža američke i meksičke divljine.

Frontera je više nego solidan film. Sa čvrstim scenarijem, napetom montažom i veštom režijom drži pažnju na nekoliko aspekata problema imigranata. Frontera se čini još i kao bolje ostvarenje ako se uzme u obzir da je ovo debitantski film Michaela Berrija i prvi scenario Louisa Moulineta. Možda je slika prikazana u Fronteri veoma uska, ali film nema naročitih ambicija da bude ultimativno delo o imigraciji i imigrantima. Stalno pod punom kontrolom, pažljivo osmišljen i veoma kompetentno izveden, pre svega od strane glumaca, Frontera je sasvim dobar film.