They Came Together

2014.

režija: David Wain

scenario: David Wain, Michael Showalter

uloge: Paul Rudd, Amy Poehler, Cobie Smulders, Christopher Meloni, Bill Hader, Max Greenfield, Ellie Kemper, Jason Mantzoukas, Melanie Lynskey, Ed Helms

Iskreno, volim trash, volim namerno loše, jeftine, reciklirane stvari koje me zabavljaju. Volim i parodije koje opšta mesta žanrova svode na apsurd. Do romantičnih komedija ne gajim ni izrazitu simpatiju ni antipatiju, ima ih dobrih, ima ih užasnih, a najviše ih je formuličnih. Nemam moralnih problema kada neko krene da se sprda s njima i njihovom formuličnošću. Po svemu sudeći, They Came Together bi morao da mi se elementarno svidi, makar da me nasmeje i zabavi na kratko vreme. Nije uspeo.

U čemu je problem? U pitanju je trash, kroz ceo film nas autori podsećaju na to, ali to je loš, lenj, prvoloptaški i nepromišljen trash. I da, u pitanju je parodija, ali potpuno van fokusa, tako da ne znamo šta tačno parodira: romantične komedije, komedije generalno, ljubavne filmove, romantiku, kliše svega toga... Zapravo, They Came Together je filmska zbrka, produkt lenjog i škrtog pisanja (i osmišljavanja), jedan od onih groznih filmova u kojem autori moraju da upotrebe svaki štos kojeg su se setili, ma koliko film gubio bilo kakav konzistentan ton u humoru. Ključna stvar kod trasha i parodije je upravo nehajni ton, zajebancija, zezanje, ali ovde apsolutno svaka fora izgleda kao da je ubačena na silu.

Priča je klasična formula u okviru formule. Dva para večeraju u restoranu i pričaju kako su se upoznali. Priča jednog od njih, Joela (Rudd) i Molly (Poehler) se dalje odvija kroz flashback dok ih drugi par (Hader i Kemper) sluša sa nekim polu-interesovanjem i prekida tu i tamo. Joelova i Mollina priča je kao i svaka priča iz romantičnih komedija, sa akcentom na You've Got Mail, mada će i netreniran gledalac prepoznati očite citate i zajebancije na masu filmova sa Meg Ryan, Juliom Roberts, Kate Hudson ili Jennifer Aniston. Teško da je ovo spoiler, ali smatrajte se upozorenima: film prolazi kroz svaki kliše romantične komedije. Znači, imamo slučajno upoznavanje pod maskama i pomoću sudara dva pešaka na ulici, instant-mržnju koja prerasta u veliku ljubav, bivše frajere i bivše ženske, neprijatnosti na poslu (Molly drži malu prodavnicu slatkiša, a Joel radi za veliku konditorsku korporaciju), braću i sestre, najbolje prijateljice i drugare sa basketa, raspad veze, upadanje na venčanje, blebetanje na ulici, izjave ljubavi i patetične monologe. Ona je luckasta ženska, on je pristojan frajer i sve se dešava u New Yorku (“Only in New York”), njegovim cool-hype stanovima, parkovima, ulicama, restoranima. Znate već fazon.

Da je ostalo samo na tome, ovo bi bila sasvim obična parodija. Međutim, autori pokušavaju da je oneobiče sa različitim uletima u skeč-humor. U TV formatu, to možda i ne bi bilo zamorno, ali već posle 80-ak minuta They Came Together je iznurujuće iskustvo. Tu ćete naći nekoliko trasheva i na Woody Allena, ali i nekoliko potpuno “uncalled for” referenci na Monty Python i njihov apsurdni humor, kao i pregršt jednostavno prostačkog, neprijatnog humora, uključujući i telesne tekućine i seks sa starijim osobama.

Upravo taj transfer neprijatnosti ubija svaku mogućnost dobre zabave. Scenario je isforsiran, loših štoseva je previše da bi se moglo obratiti pažnju na makar pristojne i utisak je da autori pokušavaju na silu da izmuzu malo jeftinog smeha. Retko im uspeva. Glumci sa svojim likovima i idiotskom pričom ne mogu ništa da urade, tu i tamo ukažu na poneku referencu vezanu za svoje ranije komične likove. Uglavnom su komičarski veterani, ali ovde deluju indisponirano, potrošeno i izgubljeno.

Reditelj David Wain ima iza sebe i pristojnih filmova. Wet Hot American Summer (2001) se smatra kultnim u nekim krugovima. Zvono za uzbunu je The Ten (2007), varijacija na temu Božjih zapovesti u tonu Woody Allena, ali urađena sa pola mozga. They Came Together je čak stepenicu ispod toga. Naprosto užasan film.