2013.
scenario i režija:
Mira Fornay
uloge: Adam Mihal,
Marian Kuruc, Irina Bendova, Libor Filo
Sudeći po pisanju
slovačkih i drugih istočnoevropskih medija, postoji neki osećaj
aktuelnosti, gotovo urgentnosti da se napravi ovakav film ne samo u
Slovačkoj nego širom tzv. Nove Evrope. Po površnom opisu sabijenom
u jednu rečenicu, My Dog Killer podseća na filmove iz
“skinheads” žanrovske ladice, međutim način obrade teme je
drugačiji. Ovaj film ima jasan i sveobuhvatan društveni kontekst,
od nikad napuštene nacističke prošlosti, anticiganizma (u odsustvu
boljeg termina), razočaranja u evropske integracije i temeljnog i
sveobuhvatnog siromaštva.
Većina filmova o
različitim subkulturama, naročito onim nasilnim, smeštena je u
relativno velike gradove sa velikim, a propalim industrijskim zonama
i to ima smisla, ti kulturni i društveni pokreti jesu nastajali u
gradovima. Ovde, međutim, imamo ono što nije česta pojava na
filmu, a to je preslikavanje takvih fenomena u opusteloj provinciji,
tamo gde je Bog rekao “Laku noć”, što je posebno opasan
fenomen, jer se čini da prolazi ispod radara prestoničkih medija.
Glavni lik filma My
Dog Killer je Marek (Mihal), izgubljeni tinejdžer koji sa svojim
otvrdelim pijanim ocem (Kuruc) pokušava da sačuva porodični
vinograd. U tu svrhu oni moraju prodati stan u obližnjem gradiću,
ali tu su u problemu. Stan ne mogu prodati bez pristanka Marekove
majke (Bendova), koja je pre mnogo godina pobegla sa Ciganinom i
rodila mu sina (Filo), te tako osramotila porodicu. U katoličkom
duhu slovačke provincije, razvod je tabu i ne praktikuje se, što
dovodi do sve sile nerešenih imovinskih pitanja. Marek protiv svoje
volje mora da posreduje između oca koji mu je na teret, majke koju
ne podnosi i koje se stidi i bogatog ujaka kao mogućeg kupca koji je
nanjušio priliku da zavrne rodbinu za ne tako sitnu kintu.
Marekov jedini kontakt
sa svetom je pas, zastrašujući pittbull Killer iz naslova i on je
jedini razlog zašto je Marek makar minimalno prihvaćen u grupi
skinheadsa iz obližnjeg gradića. Naravno, nije potpuno prihvaćen,
stigmatiziran je porodičnom sramotom i činjenicom da ima polubrata
Roma, te će, kako dan odmiče, Marek sve više gubiti razum i
učiniti nešto strašno.
Film je moćan u
nekoliko kontekstualnih scena. Prva od njih deluje čak malo
kalkulantski, u uglu sobe na televiziji ide prilog o maršu zbog već
neke godišnjice Jozefa Tisoa, slovačkog fašističkog diktatora i
jednog od retkih katoličkih sveštenika koji su obešeni zbog ratnih
zločina. U nekim drugim scenama u pozadini slušamo rasističke
monologe i racionalizacije, kako u slovačkoj zabiti, tako i preko
granice, u češkoj zabiti, gde živi Marekova majka. Iz konteksta
shvatamo da ni romska zajednica nije baš oduševljena mešanjem sa
belcima, a to se prelama na leđima malog Lukasza, Marekovog brata,
koji ima potrebu da pobegne iz obe sredine, jer nikamo ne pripada. On
će u svom starijem bratu videti idola, ali ni tu neće imati sreće,
jer Marek ne može da ga posmatra na ljudskom nivou, već ga vidi kao
uzrok svoje sramote. Možda najindikativnija scena nam daje staricu
koja pleše na folk melodiju ispod Tisoove slike, iako deluje
veštački i umetnuto radi poente. Gresi starijih generacija se
nasleđuju “jedan kroz jedan”.
Glumci, većinom
naturščici su jezivo uverljivi. Tome pomaže i kamera iz ruke i
pejzaž koji menja boje od sivog dana do crne noći. Ipak ta
“realnost” istovremeno deluje nekako fingirano, osmišljeno radi
ostavljanja utiska na festivalsku publiku. Neka od režijskih rešenja
su čisti preserans, kao recimo činjenica da se dobar deo dijaloga,
ali i akcije, odvija van fokusa kadra. Ta nejasnost i smušenost
možda jesu “artsy”, i možda ostave utisak na festivalske žirije
(nagrada u Rotterdamu), ali posle nekog vremena, to deluje izlizano,
neprimereno i “fake”.
Zbog toga je My Dog
Killer film koji komunicira sa ograničenom publikom. Dobro je
što to podrazumeva dva tipa publike, osim festivalske tu je i
poolitizovana, zabrinuta istočnoevropska publika. Ovaj film se igrom
slučaja dešava u Slovačkoj, ali realnost drugih zemalja nije mnogo
daleko od toga.
No comments:
Post a Comment