Vosmerka / Break Loose

2013.

režija: Alexey Uchitel

scenario: Alexander Mindadze, Yulia Pankasyanova, Zakhar Prilepin

uloge: Alexey Mantsigin, Artem Bystrov, Vilma Kutaviciute, Alexander Novyn, Pavel Vorozhtsov, Artur Smolyaninov

Iako mi ruski originalni naslov filma nije baš jasan („Osmica“, a ništa ne asocira na taj broj), engleski prevod objašnjava osnovnu poruku filma. Moguće je ta osmica igra rečima, možda se radi o nekom linku sa simbolom beskonačnosti, što oslikava „Sizifov posao“ koji obavljaju glavni likovi filma, četvorica policajaca-specijalaca. Zbog prirode njihovg posla i ruskog do koske kriminalizovanog društva, repetitivnost je nužna, i donekle je jasno zašto je Break Loose toliko redundantan film.

Godina je 1999, mesec je decembar, u zraku se oseća milenijumsko ludilo. Sećate se toga, tematske žurke su tada bile česte i intenzivne, kao da se sprema kraj sveta. Na vlasti je Yeltsin, ali neće još dugo biti, kriminalna elita je već formirana, ne može joj niko ništa. Zadatk specijalne policije je da rasteruje demonstrante, radnike propalih i uništenih fabrika i hapsi barabe i pijance, kada već ozbiljnim kriminalcima ne može ništa. Četvorica naših likova se, iz nemoći i obesti zakače sa lokalnim „kontraverznim biznismenom“, a kada ulog više nije nadjebavanje, nego i gangsterova devojka, radnja ovog trilera se zgušnjava.

Na žalost, nemamo nikakvo novo i posebno originalno narativno rešenje, oni se tako nadjebavaju, svete jedni drugima, stari mudri policijski komandant deli svojim podređenima lekcije da prestanu sa glupostima, ali oni nastavljaju sa istom praksom i sve u tom stilu. Imaćemo par tuča, strateški ubačenih da nam dignu nivo pažnje i jednu zanimljivu akcionu scenu sa bacanjem pod voz, kao i nekoliko jurnjavi automobilom koje su zanimljive iz prostog razloga što je u pitanju raskantana „lada“. Koliko je akcija u filmu tipska, toliko je ljubavna priča besmislena i nerazrađena. Ne vidimo kako se, i što je važnije, zašto se gangsterova devojka Aglaya zaljubljuje u policajca Germana. Vidi se da nije klasična sponzoruša čak ni kad je u vezi sa gangsterom, on je ne tretira loše, a policajac nema šta da joj ponudi, osim sirovog seksa kada je dohvati u nekom mračnom hodniku.

Da su scenaristi i reditelj posvetili vremena karakterizaciji likova, koja je užasna, možda bismo dobili dobar film. Policijski četverac funkcioniše kao grupni lik, ali to nije poenta filma, posebno ne u ljubavnoj priči. Sve četvorica su bledi, neharizmatični i nepamtljivi likovi, a jedino German malo iskače, i to samo sticajem okolnosti, jer je upleten u ljubavnu aferu. Jednako tako nije nam jasno zašto se baš gangster i vlasnik diskoteke Boots našao na meti naših frustriranih policajaca, jer nije ni posebno visoko pozicioniran, niti posebno nasilan, niti su njegovi zločini išta posebno. On je samo još jedan u moru njemu sličnih, i kao lik je poprilično bezukusan.

Čini se da je priča tu da posluži kao kostur za turneju po ruskoj brutalnoj tranziciji 90-ih, u anarhično doba pre nego što je Putinova ekipa uhvatila uzde u ruke. Sve je to divno i krasno, ali nekoliko kontekstualnih scena neće filmu dati „ono nešto“, posebno ako smo pre toga već odgledali Balabanovljevog Brata. Vosmerka može da posluži kao solidna, isprazna zabava koja se gleda sa pola mozga, jer prosto izgleda pristojno i dovoljno je napet krimić. Nažalost, nije za nešto više od toga.