Greenland

 kritika objavljena na XXZ

2020.

režija: Ric Roman Waugh

scenario: Chris Sparling

uloge: Gerard Butler, Morena Baccarin, Roger Dale Floyd, Scott Glenn, David Denman, Hope Davis, Andrew Bachelor

Pre nego što je u fokus televizijskih vesti i novinskih napisa došlo njegovo oboljevanje od korone, neizvesna sudbina, utemeljene i neutemeljene špekulacije šta dalje, da li nešto radi namerno i zašto to radi, američki predsednik Donald Trump je medijski »zablistao« idejom o kupovini Grenlanda. U savremenom kontekstu deluje bizarno ili makar demodirano (podsetimo se, Amerikanci su dobar deo svoje današnje teritorije otkupili od drugih država), pa nam ostaje da se čudimo kako mu je to palo na pamet. Jedan verovatno netačan, ali duhovit i blago ciničan odgovor bi bio da je pogledao film katastrofe sa tim naslovom, poverovao u njegovu istinitost i »zagrejao se« za ideju o teritorijalnom proširenju.

Šalu na stranu, Greenland još nije debitovao u Americi (učiniće to ovog meseca i to direktno na VOD platformama), a »probijanje leda« u Evropi ne ide baš prema očekivanjima: budžet još nije pokriven. Opet, imajmo u vidu da je ova godina vrlo atipična, da je entuzijazam za bioskop kod najšire publike na prilično niskom nivou, tako da u tom svetlu Greenland dođe zamalo kao »blockbuster«. Ima tu potencijala i za spektakl i za poneku referencu na »stanje stvari« u današnjem svetu kojem odgovara epitet apokaliptičnog.

Naš junak John Garrity kojeg igra akcijski junak novog doba Gerard Butler naizgled je običan građevinski inženjer koji se sprema da svoj život vrati na pravi put nakon gluposti koju je sam napravio. On je u procesu pomirenja sa suprugom Allison (Morena Baccarin iz Deadpool filmova) koju je prevario i vraća se kući za rođendan njihovog sedmogodišnjeg sina Nathana (Floyd). Upravo za taj vikend je najavljen potencijalno opasan astronomski fenomen prolaska komete Clarke jako blizu Zemljinoj atmosferi. Inicijalna predviđanja da će kometa našu planetu mimoići, te da će samo prirediti »šou« na nebu, ubrzo se ispostave kao promašene: delovi padaju na Zemlju i devastiraju gradove. Nova vest je da čovečanstvo ima samo 48 sati do događaja masovnog uništenja, jačeg od onog koji je potamanio dinosauruse.

Naš junak John i njegova porodica nalaze se na spisku odabranih putnika za super-tajno sklonište, verovatno zbog svog posla. Međutim, kako haos nastaje i kako se panika podiže, pojavljuju se i »nezvani gosti« koji pokušavaju da se »umuljaju« u jedan od aviona. Nathan zbog svog dijabetesa biva odbijen na vojnom aerodromu i to baš u trenutku kada se John odvojio od ostatka porodice da pokupi lek koji je sin zaboravio. Nastaje komešanje, porodica se razdvaja na nešto duže, mobilne komunikacije su preopterećene ili u prekidu...

Dogovor je da se svi nađu kod Allisoninog oca Dalea (Glenn), a do tamo moraju da se snađu kako ko zna i ume. Allison i Nathan, čini se, isprva imaju sreću kada ih pokupi bračni par (Denman, Davis), ali čini se da su njihove oči uprte samo u njihove »VIP narukvice« sa kojima mogu da se domognu aviona, a u tu svrhu će iz vozila izbaciti Allison i oteti Nathana. John, sa druge strane, uspeva da »ustopira« kamion koji prevozi ljude, tamo ga zbog narukvice napadnu dvojica, ali makar uspe da dobije informaciju da je konačna destinacija letova aviona Grenland, te da iz Kanade poleću piloti-privatnici. Jednom kada se familija nađe na okupu, preostaje im još jedno rizično zajedničko putovanje...

Sa pozitivne strane, Greenland je razmerno napet film, naročito u prvoj polovini. Stvari eskaliraju brzo i naizgled haotično, ali u tome je jasna autorska namera i metodologija. Od toga kako se menja medijsko izveštavanje (paralele sa koronom se itekako mogu povući), pa do toga kako je vlast (režim, administracija, uprava, poredak) ono prvo što se dezintegriše, pa se ceo sistem uruši, skreće prema anarhiji tek elementarno ograničenoj ostacima etičkih načela. Scene panike i grabeža (naročito grabeža) su nam bolno poznate. Osim uvida u prirodu ljudskog društva, imamo i dovoljno akcije da nas zabavi.

Problem je što se tempo filma samo diže dok to ne postane zamorno negde oko polovine, a otprilike istovremeno na videlo izlazi dramaturgija očekivanog. Filmovi katastrofe su sami po sebi rigidni, scenaristi često polaze za prigodnim, »deus ex machina« i ničim opravdanim rešenjima kako bi radnju prebacili od tačke A do tačke B. Problem sa Greenlandom je da je njegov scenarista Chris Sparling uspeo da  sva ta skretanja budu krajnje predvidljiva, osim toga što deluje kao to da padaju s neba.

Usput budi rečeno, nije se naročito potrudio ni oko razvoja likova: John jedini ima konture koliko-toliko kompleksnog ljudskog bića, već Allison i Nathan bazično služe tome da upadanjem u nevolju senzibiliziraju pobliku, a ostatak epizodnih likova ima još i manje ličnosti. Gerard Butler je uverljiv kao »akcijaš«, tip koji zna rešiti stvar i zaštititi svoju familiju, a njegov lik ima i jednu dramsku dimenziju što je u filmovima ovog žanra više izuzetak nego pravilo, a glumac to iznosi korektno. Opet, čini se da je scenarista razrađivao priču o njegovom škotskom poreklu zato da bi glumac mogao da govori tim akcentom, iako to i nije baš bilo potrebno.

Na planu izvedbe, Greenland je isto manjkav film. Nešto se može svaliti na, za film ovog profila, skroman budžet od 30-ak miliona dolara, pa CGI ponekad deluje jeftino, a pojedini kadrovi (recimo crvenog neba) se suviše ponavljaju. Druga stvar tu je i limitirani talenat i zanatska veština reditelja. Waugh je karijeru počeo kao kaskader, a kao reditelj je najpoznatiji po svojoj »zatvorskoj trilogiji« sačinjenoj od manje ili više korektnih B-filmova. Sada po prvi put radi na ovako zahtevnom projektu, pokušava da se snađe, ali mu ne ide.

Na kraju krajeva, ako ćemo filmu nabrajati mane, jednu možemo naći već u naslovu: samo je minoran deo radnje pri epilogu postavljen tamo. Zbog toga su se verovatno pojedini nacionalni distributer odlučili za dopunjavanje naslova objašnjenjem. U suštini, manji je problem u Greenlandu, pa i u odavno potrošenom žanru koji je sasvim slučajno postao ponovo aktuelan zbog toga što realnost podseća na loš film. Problem je upravo u takvoj realnosti i takvoj godini u kojoj ovakav manjkav film postaje »vruća roba«.