kritika objavljena na XXZ
2020.
režija: Paul Greengrass
scenario: Paul Greengrass, Luke Davies (prema romanu Paulette Jiles)
uloge: Tom Hanks, Helena Zengel, Ray McKinnon, Mare Winningham, Elizabeth Marvel, Michael Angelo Covino, Thomas Francis Murphy, Fred Hechinger, Neil Sandilands, Winsome Brown, Bill Camp
U svojoj glumačkoj karijeri, Tom Hanks je imao pregršt herojskih uloga. Bio je i vojnik i astronaut, i kapetan broda i pilot, i Walt Disney i urednik Washington Posta u doba afere Watergate Ben Bradlee, i Robert Langdon u ekranizacijama romana Dana Browna i »idiot-genije« Forrest Gump kojem je sve polazilo za rukom i koji je slučajno »izmislio« dobar deo američke pop-kulture. Jedna stvar mu je, međutim, nedostajala u glumačkoj karijeri da bi se ispostavio kao pravi i potpuni američki junak. Tom Hanks do sada nije snimio nijedan vestern, a najbliže što je tome prišao bilo je posuđivanje glasa za ulogu drvenog kauboja Woodyja u animiranom serijalu Toy Story.
Iako heroj od glave do pete, Tom Hanks se, međutim, ne uklapa u kalup mitoloških vestern junaka. Deluje suviše blagonaklono i pristojno da bi bio revolveraš, a suviše sofisticirano da bi bio tek obični kauboj. U teoriji bi mogao da bude nekakav šerif da se koncept institucionalne pravde ne kosi sa liberterijanskim narativom o Divljem Zapadu. Ili kakav biblijski Jov na večitom iskušenju. Ili putujući sveštenik. Ili vojni oficir koji miri železničare i kauboje ili sprečava osvetnički masakr Indijanaca. Uloga koju igra u novom filmu, takođe prvom vesternu etabliranog autora visokoprofilnih hitova Paula Greengrassa, nije ništa od navedenog, ali je nekako na tragu svega toga.
Hanks igra ratnog veterana poražene južnjačke vojske, kapetana Kidda. Pet godina posle rata u kojem se nagledao gadosti i nekako preživeo i za vreme kojeg je ostao bez žene i osećaja doma, on je putujući izvođač – čitač novina. Publika su mu radni ljudi, nepismeni ili odveć umorni da bi se latili čitanja, nastanjeni na teritoriji sa malo do nimalo infrastrukture i zakona, uz stalnu pretnju Indijanaca i bandita., zapravo svi oni koji imaju deset centi i nešto vremena i volje da poslušaju vesti iz sveta sa akcentom na ljudske priče. On je usamljen, ali je tako navikao, a lutanje po opasnim predelima prihvata kao svoju sudbinu i poslanstvo.
Putujući s jednog nastupa na drugi, nailazi na razvaljena kola na proplanku i polu-dvilju nepoverljivu plavokosu devojčicu u žbunju pored. Ona, kasnije saznajemo da se zove Johanna (Helena Zengel, nekima poznata iz berlinskog naslova System Crasher), je kći nemačkih imigranata koju su oteli Kiowa Indijanci koji su, pak, doživeli sličnu sudbinu kao njeni roditelji. Devojčica koja se ne seća svoje izvorne porodice i koja je zaboravila maternji jezik prihvatila je svoj novi indijanski identitet, prati plemenske običaje i govori njihovim jezikom. Kapetan preuzima na sebe da je, protiv njene volje, odvede do civilizacije i tamo preda onome kome treba, ali je nevolja u tome da za njeno pitanje niko nije naročito zainteresovan, pa na njega pada zadatak da je dopremi do grada koji se nalazi na par nedelja jahanja udaljenosti, gde ona navodno ima neke žive rođake.
Ono što sledi je »road movie« i avantura prepuna opasnosti poput bandita, kultista i inih oportunista koji žele da ih povrede, opljačkaju ili usmrte, ili opasnosti u vidu nevremena i nezgoda. Za to vreme se njih dvoje, a oboje su na neki način, izgubljene duše, zbližavaju i grade nekakav familijarni odnos. Ali kako to obično biva, svemu mora doći kraj...
Prva i osnovna stvar za koju Greengrassa treba pohvaliti je to da se ne stidi da od News of the World napravi pravi pravcati vestern bez zadrške i ograde, iako izvorni roman ipak nije bio to, već je dotično okruženje koristio kao kulisu za parabole prema stanju stvari u savremenom svetu. Ima u njegovom čitanju i revizionističkog pristupa okoštalim mitovima (nije to naročita novina, tome smo svedoci još od Arthura Penna, Sama Peckinpaha, Roberta Altmana i ostalih novohollywoodskih autora), određene relativizacije Građanskog rata (radnja se odvija na Jugu, ima puno ratnih veterana koji se nisu borili za održanje robovlasničkog sistema već zato što su bili mobilisani), pa i ne tako zavijenih aluzija na probleme današnjice (cenzura, »fake news«), ali više od toga, film obiluje akcijom, striktnim moralnim kodom i jasnom vizijom šta se smatra ljudskošću. Najvažnije od svega, Greengrass se ne boji romantizacije, što ponekad zna da deluje naivno, ali ima smisla jer je vestern pre svega romantičarski žanr.
Glumački, News of the World je izuzetno zanimljiv film uprkos tome što zapravo ima samo dva lika koji pritom ne mogu da razgovaraju u pravom smislu te reči međusobno, dok su ostali uglavnom kratke i prolazne epizode. U tim epizodama vidimo neke od zanimljivijih hollywoodskih i »indie« glumaca i glumica, poput Elzabeth Marvel, Michaela Angela Covina i Billa Campa koji su u stanju da sa malo vremena i bazičnim materijalom stvore nešto smisleno. Tom Hanks je očekivano dobar, na svom standardnom nivou i sa svojom standardnom energijom smirenosti i pristojnosti, a po potrebi i rešenosti da njegov lik po svaku cenu učini pravu stvar. Otkriće filma je, međutim, Helena Zengel, izrazito ekspresivna mlada glumica kojoj, čini se, savršeno pristaju uloge dece koja u sebi nose nemalu količinu muke i koja su zbog toga u nekom sukobu sa svojim okruženjem i celim svetom. Uspeh je još i veći imajući u vidu sužen opseg sredstava koji su joj bili na raspolaganju: Johanna i inače malo govori, od toga tek manji deo na maternjem nemačkom jeziku, a većinu na umirućem jeziku gde je replike morala da se nauči fonetski.
Na vizuelnom i tehničkom planu, Greengrass spaja klasičarske elemente žanra (prepoznatljivu muziku Jamesa Newtona Howarda koja se kreće od elegične do trijumfalističke, upadljive pejzaže uhvaćene kamerom Dariusza Wolskog) sa svojim tipičnim »lažno-verističkim« stilom. Kada nemamo panorame snimljene dronovima, kamera je u ruci, doduše uz manje drmusanja nego u drugim Greengrassovim filmovima, ali svejedno fali makar nešto statičnih kadrova i za žanr tipičnih američkih planova. Opet, u apsolutnoj i relativnoj suši, što vesterna, što kvalitetnih filmova, News of the World je jako dobra vest.
No comments:
Post a Comment