kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda
Pre filmske kritike, jedan savet za roditelje i književno-pedagoška preporuka. Ako imate dete ili decu predškolskog uzrasta, a još niste otkrili slikovnicu Orion i mrak Eme Jarlet, potrudite se da ispravite svoju grešku. Istinu govoreći, verovatno vaše dete neće naučiti da čita uz tu slikovnicu i veće su šanse da nauči njene reči napamet, ali ono što iz nje može izvući je ipak dragoceno. Reč je tu o balansu stvari u životu i sasvim prirodnim pojavama koje, kada ih upoznamo, nisu tako strašne.
Sama knjiga prati dečaka Oriona koji se plaši raznih stvari poput pasa, devojčica, mora, svoje bake, ukratko, svega i svačega, ali najviše mraka. Kada ga upravo oživljeni mrak poseti i povede na avanturu, Orion će se suočiti i sa svojim ostalim strahovima, usput se dobro zabavljajući.
Sama slikovnica ima 40-ak strana s vrlo malo vrlo retko pisanog teksta, pa se postavlja pitanje smislenosti adaptacije takvog materijala u dugometražni animirani film, što su kompanije DreamWorks i Netflix učinile i servirale nam početkom ovog februara. Drugo pitanje je koliko takvu adaptaciju može uraditi neiskusni reditelj poput Šona Čarmaca koji je na dugometražnim filmovima radio samo na „storibordu“, dok je samostalno režirao samo jednu veb-seriju i par kratkih. Možda se nada može položiti u Čarlija Kaufmana na mestu scenariste, dodatno podvučenu time da scenarista genijalština kao što su Being John Malkovich, Adaptation, Eternal Sunshine of the Spotless Mind i Synnecdoche, New York ima iskustva i sa animacijom: kao scenarista je potpisao seriju kratkometražnih epizoda Moral Orel, a kao scenarista i reditelj i dugometražni animirani film za odrasle Anomalisa.
Naravno, adaptacija je morala biti temeljna i tako je i napravljena. To je jasno još od samog početka i prilično izmenjenog (hm, rekontekstualizovanog) spiska Orionovih fobija na kojem su po novom posebno mesto dobili sramoćenje i školske siledžije, te od posebne pažnje posvećene kreiranju uvodne priče u kojoj se naš junak (glas Džejkoba Tremblija) dvoumi hoće li ili neće ići na školski izlet u planetarijum i hoće ili neće prići devojčici iz svog razreda. Oživljeni Mrak (Pol Volter Hauzer) na scenu stupa tek nešto kasnije, a skoro celokupna radnja slikovnice troši se u naredne dve sekvence, njihovog usvajanja i odlaska u avanturu.
Sama avantura je, pak, dodatno elaborirana, baš kao i lik Mraka za kojeg nam je objašnjeno da je možda prirodna pojava, ali je zato natprirodni entitet, i to onaj krovni na koji se vezuju drugi, poput Slatkih Snova (Anđela Baset), Spavanja, Insomnije (Net Fakson), Neobjašnjive Buke ili, pak, Tišine. Ti manji entiteti, zajedno s Mrakom, beže od bahate Svetlosti (Ajk Barinholc), a prema Orionu su nepoverljivi jer ih on osuđuje, podriva im agendu i izokreće igru svojim strahovima. A ako ovaj opis ne zvuči dovoljno komplikovano, možemo dodati i to da nas čeka „fleš-forvard“ u kojem je Orion (Kolin Henks) otac male i maštovite Hipatije (Mia Akemi Braun) koja se i sama boji mraka ili makar ne želi spavati. Ali, to nije sve...
Od Čarlija Kaufmana se i očekivalo nešto postmodernog pristupa, pa su tu reference na Back to the Future (celu trilogiju, a posebno kultni prvi deo), Inception, animirane uratke studija Pixar (posebno Inside Out), ali ima i onih manje očekivanih, poput spominjanja književnika Dejvida Fostera Valasa, pomalo „s neba pa u rebra“, dok sprdnja s glasom i naracijom Vernera Hercoga postaje već kliše u savremenoj filmskoj industriji. Srećom pa je animacija glatka, pozadinske priče likova su uglavnom detaljne taman onoliko koliko treba, glasovna gluma je potkrepljena s dovoljno inspiracije, a „saundtrek“ je razigran, od citata Hansa Cimera do integralnog prenošenja pesama Tame Impale.
Rezultat svega je animirani film koji, za razliku od knjige, nije baš za male-male klince, budući da se bavi prilično apstraktnim konceptima, već za one malo veće, koji se više ne boje mraka, ali kojima mašta još uvek radi bez problema. A ako ga svejedno gledate sa svojim klincima, pripremite se na hrpu pitanja.
No comments:
Post a Comment