2024.
režija: Josef Hader
scenario: Josef Hader, Florian Kloibhofer
uloge: Brigit Minichmayr, Josef Hader, Thomas Schubert, Branko Samarovski, Thomas Stipsits
Sve što Andrea (Brigit Minichmayr), lokalna policajka u nedođiji Donje Austrije, od života želi su dve stvari: da uznapreduje na svom poslu makar do pozicije inspektorke u regionalnoj prestonici St. Pöltenu (ekvivalent nekom Zrenjaninu, Čačku, Varaždinu ili Celju) i da se civilizovano razvede od svog muža Andija (Thomas Stipsits) koji nikada nije nadrastao svoju usku lokalnu sredinu iz koje, kako Andrein kolega Georg (Thomas Schubert) kaže, „žene odlaze, a muškarci postaju sve čudniji“. To, da nauči oca (Branko Samarovski) kako se koristi mobilni telefon bi bio dodatni bonus. Dok broji poslednje dane na svom starom poslu, krateći vreme pisanjem kazni za saobraćajne prekršaje svojim drugovima iz osnovne škole, inspekcijama oružja ili brigom za psihičku dobrobit farmera koji je zbog svoje bolesti izgubio pet teladi, čini se da Andrei skoro sve ide po planu.
Međutim, kada se prvo posvađa s pijanim Andijem koji se ne miri s time da ga ona ostavlja, onda mu zabrani da takav pijan vozi kući, pa ovaj ode peške, da bi ga ona na koncu spletom okolnosti svojim kolima udarila i na mestu usmrtila, Andrea paniči i radi ono što poštena policajka ne bi smela – odlazi s mesta nesreće. Pojava drugog vozača koji je na leš naleteo i ponovo ga pregazio, misleći da ga je usmrtio, isprva deluje kao sreća u nesreći za nju, posebno ako se u obzir uzme da je reč o bivšem pijancu, usamljenom profesuru veronauke Leitneru (Josef Hader) kojeg više niko „ne zarezuje“, ali on je suviše opsednut svojom krivicom i potrebom da je okaje da bi igrao po njenim taktovima...
Poznati kabaretski, televizijski i unekoliko filmski komičar Josef Hader debitovao je pre sedam godina filmom Wild Mouse, urbanom komedijom o krizi srednjih godina u kojoj je on kao glumac sjajno pokrio vlastite nedostatke u funkciji pisca i reditelja. Ovde, pak, sebi dodeljuje ne samo sporednu, već i prilično nezahvalnu ulogu koju uspeva da odvede drugim putem od očekivane karikature, ali zato pokazuje da je jako napredovao i kao scenarista i kao reditelj.
Za početak, Andrea Gets a Divorce nije nužno komedija, često je zapravo drama s iznenadnim naletima tragedije koju komedijom čini samo ironija sudbine po čijem se taktu događaji ređaju, i ta teritorija koja delom podseća na braću McDonnagh, a delom na Akija Kaurismäkija je za Hadera sasvim novi izazov na koji on uspeva da odgovori. Nadalje, vizuali koje film nudi su prilično pamtljivi, a istovremeno deluju spontani i krajnje namerno odabrani i posloženi kako bi se njima komentarisao spori tempo seoskog života. Takođe, Hader uspeva da razigra i druge glumce (Brigit Minichmayr je ovde genijalna, a i ostatak ansambla spremno prati njen ritam), možda još i bolje nego u svom prvencu u kojem je često on sam bio u prvom planu. I, na kraju, u svemu tome uspeva da očuva iskrenu i nepatvorenu ljudsku toplinu s kojom tretira svaki lik, ma koliko problematičan on bio.
Andrea Gets a Divorce može biti totalno austrijski film po svojoj produkcijskoj strukturi i lokalnom koloritu, ali je to tip univerzalno razumljivog filma za koji mora biti mesta u svakoj kinematografiji. Ovakakv spoj topline, duhovitosti, apsurda i dirljivosti bez problema prelazi granice i funkcioniše u najraznijim kontekstima.
No comments:
Post a Comment