What a Feeling!

 

2024.

scenario i režija: Kat Rohrer

uloge: Caroline Peters, Proschat Madani, Anton Noori, Gohar Nurbachsch, Nicole Ansari-Cox, Allegra Tinnefeld, Heikko Deutschmann, Rafael Heider, Barbara Spitz, Ines Kratzmüller

Koliko puta ste već čuli ovakav zaplet u romantičnoj komediji? Dvoje ljudi koji dolaze iz potpuno različitih svetova se igrom slučaja upozna i, najčešće nakon inicijalnog sukoba, upusti se u vezu koja oboma pomaže da odrastu, reše neke stvari sami sa sobom i između sebe, pri čemu moraju proći kroz nekoliko peripetija. To bi verovatno bio opis radnje svake romantične komedije ikada, ali What a Feeling! po scenariju i u režiji Kat Rohrer dolazi s jednim „twistom“: imamo dve glavne junakinje i obe su u srednjim godinama. Zbog svoje „queer“ tematike, iako je žanrovski poprilično „straight“, film je imao svetsku premijeru na festivalu BFI Flare u Londonu, dok je nacionalna usledila ubrzo na austrijskom nacionalnom festivalu Diagonale u Grazu.

Kada ne radi kao stolarka u porodičnoj manufakturi i ne zavodi žene, mahom udate, Fa (Madani) koristi odlaske u Pussycat bar, jedino lezbejsko „pojilo“ u Beču, kao ispušni ventil jer se zapravo jedino tamo oseća sigurno i kao svoja na svome. Svojoj relativno tradicionalnoj porodici koju sačinjavaju stroga majka (Nurbachsch), udata sestra (Ansari-Cox) opsednuta kontrolom i prilično žovijalni brat (Noori) svakako ne može otkriti svoje seksualno opredeljenje, što je frustrira.

Resi (Peters) se po svemu čini kao njena suprotnost. Radi kao doktorka u bolnici i udata je za Alexandera (Deutschmann) i s njim ima kći Annu (Tinnefeld) koja je, kao svaka tinejdžerka, teroriše svojim radikalnim stavovima. Resi se sprema za proslavu godišnjice braka, ali Alexander baš na dan godišnjice i baš na večeri pred prijateljima ima vest za nju: dosta mu je i nje i posla i takvog života, pa bi on probao nešto novo da se „očisti“ i da „radi na sebi“. Nalivena vinom, Resi slučajno nabasava na Pussycat bar i na Fa.

To im je zapravo drugi susret, budući da je prvi bio umalo fatalan kada je Fa jurila autom i umalo pregazila Resi na pešačkom prelazu. Treći će se dogoditi u bolnici, gde će baš Resi biti ta koja će lečiti Fainu majku. Dve žene su možda na prvi pogled različite, i po pozicijama, i po opredeljenjima, i po stilu života, ali nešto ih međusobno privlači, a isto ih potencijalno i razdvaja jer je pitanje koliko svaka od njih može ići protiv sebe i koliko je spremna na to.

Po prosedeu, dakle, imamo tipičnu romantičnu komediju, doduše smeštenu u lezbejski milje gde je vlasnica bara (Spitz) svojevrsni guru i sudija koji pomaže Resi da se izbori sa svojom hladnom fasadom i uštogljenošću, a Fa da se odlepi od svojih nezrelih obrazaca ponašanja. U blizini Resi čak imamo i muškog gay-kolegu (Heider) koji joj služi kao podrška. Druga bitna stvar tu je i činjenica da naše junakinje nisu mlade i da njihovi postupci ne mogu proći bez posledica. Treća stvar koja se propituje je i austrijski mentalitet koji je obema stran, i to Resi i više nego Fa, budući da je potonja u Beč došla kao dete, a Resi, inače Nemica, to je učinila u odrasloj dobi.

Ono što još više upada u oči je to da pored romantične komedije u kojoj su situacije nategnute i blesave, dok je tematika zapravo dramska, imamo i onu „pravu“ komediju koja se trudi da zahvati „široko“, odnosno što je šire moguće. Ne uspevaju sve šale koje autorica forsira podjednako dobro, suviše često se tu igra na pojednostavljivanje do stereotipije, a i forsiranje naslovne pesme u tome ne pomaže. Pa opet, neki od štoseva su dragoceni, promišljeni, savršeno tempirani i padaju na izuzetno plodno tlo, bilo da se tu ismeva ekskluzivnost malih i marginalizovanih grupa, tradicionalna bečka džangrizavost ili dvosmislena simbolika ormara kao mesta za skrivanje, a koje osim ljudi gay-usmerenja koriste i švaleri. Na kraju, What a Feeling! uspeva i kao komedija, i kao romantični film i kao drama: da bude smešan, razgaljujući i emocionalno usidren, što nije čest slučaj u savremenoj kinematografiji.