Za početak, možda ne bi bilo loše da se malo našalimo, pa makar to imalo i jednu neslano-lascivno notu. „Ljubav je bolna!“, reče zec i siđe s ježa. Tako će se osećati protagonista filma Love Hurts Džonatana Euzebija. Ljubav na stranu, ali nije isključeno da bismo i mi mogli da se osećamo kao dotični zec ako smo primorani da pogledamo ovaj film.
Ambicije, naročito one da potrpa što više toga u što zgusnutijem obliku u nekih 80-ak minuta trajanja, nikako ne možemo da mu negiramo. Tako ćemo tu imati kliše naoko kukavnog čovečuljka koji skriva tajni set veština, komično potenciranje nesporazuma, tabačine i pucačine, čak i svojevrsnu krimi-zaveru oko zamračenih para sa sve nestalim, navodno mrtvim ljudima koji su, eto tako, odlučili da odjednom „uskrsnu“. Dodajmo da je Love Hurts i romantična komedija tempirana za ulazak u distribuciju za Dan zaljubljenih, čisto da zbrka bude veća.
Da pojednostavimo komplikovanu, a ne naročito suvislu radnju. U njenom centru imamo Marvina Gejbla (Ke Huj Kvan) čije i ime zvuči lažno. On ne samo da pozira kao kukavni broker nekretnina, već u svoj miran život iskreno veruje. To će se promeniti kada baš za vreme kancelarijske žurke za Dan zaljubljenih u njegovoj kancelariji zaskoči plaćeni ubica i nesuđeni pesnik Gavran (Mustafa Šakir). Njega, pak, šalje Marvinov brat, mafijaški bos Alvin (Danijel Vu) s namerom da Marvina uhvati živog.
Cela priča se, međutim, vrti oko Alvinove računovotkinje Rouz (Arijana De Bouz) u koju se Marvin zaljubio, pa umesto da je u svojstvu bratove desne ruke i mašine za ubijanje reši po kratkom postupku, on joj je pomogao da pobegne s parama. Svoju igru tu, međutim, igraju i Alvinov pomoćnik Merlo (Kem Džigandet) koji je poslao dvojicu svojih pajsera da zveknu i Marvina i Rouz pre nego što gazda otkrije da ih je on potkradao. A ni Rouz nije samo računovotkinja, već ima plan kako da se osveti bandi, a da Marvina trgne iz sna o mirnom životu.
Sledi pičvajz koji vrši posao dok je samo pičvajz i ništa više. Treniraniji gledaoci ionako znaju da u takvim stvarima ne treba cepidlačiti i tražiti logiku, već je bolje prepustiti se i uživati. Ima i u čemu: akcija je solidno koreografirana, pregledno snimljena, kompetentno režirana i izvedena (bez vidljivih CGI intervencija) jer i reditelj Euzebio i glavni glumac Kvan imaju iskustva s kaskaderskim zanatom, a sve to je još i zgodno dizajnirano u neonskim bojama koje su i inače potpis producenta Dejvida Liča (prvi John Wick, Atomic Blonde, Bullet Train, The Fall Guy). Kada se na to dodaju štosevi s muzikom, od „šansoniranja“ u jednoj namerno patetičnoj sceni smaknuća jednog od nebitnih nesvesnih pomagača, pa do veselih ritmova nakratko prekidanih žestokim rifovima u poslednjem obračunu, možemo prihvatiti da je ekipa ušla u projekat s nekom idejom.
Trojac scenarista, međutim, ima pretenzije da nam priča priču i objašnjava pozadinu u kratkim pauzama između sekvenci šorke golim rukama, noževima, strelicama i improvizovanim priručnim materijalom, ili, pak, pucačine. To ekipica čini na prilično nevešt i nemušt način, obilato se koristeći „pomagalima“ višestrukih naratora što će čak i u najstrpljivijem gledaocu izazvati seriju frustracija. Ipak smo došli po tuču neopterećenu viškovima logike i, ne dao bog, romanse!
Upravo je romansa, odnosno ideja da je možemo „kupiti“ kao ozbiljnu, tu najveći višak. Ona i glumce stavlja pod pritisak, a među njima ionako nema nikakve hemije, što verovatno nije njihova krivica. Ariana De Bouz je zavodljiva, ali prema kameri, odnosno nama, a ne prema Kvanu, dok Kvan koji je karijeru počeo kao „onaj klinac“ u The Goonies i Indiana Jones and the Temple of Doom da bi je posle alterirao između koreografskog posla i glasovne glume u crtanim filmovima ne može s njom da se poveže kao što je to mogao sa Mišel Jeo u svom „kambeku“ Everything Everywhere All at Once. Svoje primarne zadatke, akcione i komične, Kvan, međutim, obavlja sasvim solidno, zapravo na tragu Džekija Čena koji je kroz celu svoju karijeru spajao vic i akrobatiku, ali u nekom trenutku i to postaje stari štos koji se već previše puta ponovio.
Na kraju, Love Hurts ostaje makar veran svom naslovu. Ali ne na dobar način.
No comments:
Post a Comment