Ricky Stanicky

 kritika objavljena na XXZ

2024.

režija: Peter Farrelly

scenario: Peter Farrelly, Jeffrey Bushell, Brian Jarvis, James Lee Freeman, Pete Jones, Michael Cerrone

uloge: Zac Efron, Andrew Santino, Jermaine Fowler, John Cena, Lex Scott Davis, Anja Savčić, Daniel Monks, Debra Lawrence, Heather Mitchell, Jeff Ross, William H. Macy

Nekada konstantno prisutne na bioskopskom repertoaru, komedije su sa njega gotovo prognane na striming. Razlog tome može biti i politička korektnost kao takva, sama po sebi nekompatibilna sa šalom u kojoj mora postojati makar zrnce uvrede i provokacije da bi bila smešna. Ovako, s „problematičnim“ komedijama na video-servisima, svako može da bira kojoj je će se količini „rizika“ izlagati.

Od toga nisu pošteđeni ni velikani žanra kao što je to Peter Farrelly, skupa sa svojim bratom odgovoran za kultne širokopotezne komedije 90-ih kao što su to Dumb and Dumber (1994) i There‘s Something About Mary (1998). Nakon što su braća s nastavkom Dumb and Dumber To (2014) definitivno potrošila sve „kredite“, Peter i Bobby su se razišli, a Peteru nije pomogao ni „oscarovski“ film The Green Book (2018) da opet dođe do statusa hit-reditelja. Nakon uglavnom loše ocenjenog pokušaja spajanja „farrellijevske“ širokopotezne komedije sa istorijsko-socijalnom relevantnošću u The Greatest Beer Run Ever (2022), Peter Farrelly se vratio „čistoj“ komediji s uratkom Ricky Stanicky koji nam se ukazao na servisu Amazon Prime.

Premisa je gotovo genijalna i kao takva skoro dovoljna da izdrži ceo film čak i kada on uleće u besomučna ponavljanja ili nelogično oštre obrate. Naime, naslovni junak očito lažnog imena je izmišljotina trojice drugara kojom se oni služe od mladosti kao alibijem kako bi se izvukli iz nevolja. Kao koncept, Ricky je nastao u trenutku inspiracije kada je šala trojice drugara izazvala požar u kući ne baš prijatnog komšije, pa su oni svalili krivicu na njega.

Dvadeset godina kasnije, oni i dalje koriste svog imaginarnog prijatelja kako bi se izvukli od svojih dosadnih i napornih svakodnevnih života na poslu i u vezama, kako bi pobegli na zajedničko putovanje, na utakmicu ili na rejv. Ricky čak ima svoju koordinisanu fiktivnu biografiju, zapravo scenarističku „bibliju lika“, u kojoj je on, na primer, anti-alkoholičar koji je preboleo rak i vredni humanitarac angažovan u poznatoj organizaciji. „Problem“ je samo što ga niko nikad nije video, a pametni ljudi počinju da sumnjaju da on uopšte postoji.

Naš trojac, Dean (Efron), JT (Santino) i Wes (Fowler), dakle, konačno mora da „proizvede“ svog imaginarnog drugara u formi čoveka od krvi i mesa. Za to čak imaju idealnog kandidata: propalog, do grla dužnog i pijanog glumca Roda (Cena) kojeg su upoznali na svom poslednjem i najrizičnijem putovanju zbog kojeg je JT propustio rođenje svog sina, a koji se specijalizovao za kabaretske, seksualno konotirane parodične obrade pop i rock hitova. Nevolja je, pak, u tome da je Rod zapravo školovan i posvećen glumac, pa će, jednom kad uđe u lik, odbiti da iz njega izađe, što će uticati na odnose drugara s njihovim partnerkama, odnosno partnerima, i sa šefom (Macy). Mogu li se konačno otresti svog imaginarnog prijatelja, a da im kazivanje istine ne uništi živote?

U svetu u kojem je detinjstvo produženo u nedogled (posebno muškarcima) i u kojem je normalno da je ne samo učenje, nego i odrastanje celoživotni proces, imaginarni prijatelj kao alibi za dečije i one odraslije gluposti zapravo dolazi kao melem na ranu i kao nepresušni izvor inspiracije za komediju situacija, zabuna, dovijanja i „vađenja“. U tom smislu, film dosta solidno funkcioniše dok se zapravo bavi fiktivnim likom koji je delom žrtveni jarac, a delom inspiracija i fantazija šta bi bilo koji od našeg trojca mogao da bude da je sigurniji u sebe, pametniji ili vredniji. Posebno je zanimljiva činjenica da, iako su ga zajednički kreirali, trojica stvarnih drugara imaju zapravo prilično različit odnos do svog imaginarnog druškana, kao i to da im Ricky prisutan u telu Roda zapravo prouzročuje veće probleme nego kao prisutan samo u njihovim relativno kontrolisanim pričama.

Film se zapravo dosta dobro drži do svog prvog velikog obrata, odnosno do Rickyjevog pojavljivanja, a prilično solidno se na tom prvom obratu vozi i do drugog, ipak nešto slabijeg, kada „Ricky“ odbija da ode iz njihovih života i zapravo postane zvezda u njima. Problemi su, međutim, prisutni skoro od samog početka i forsiranja humora, što prizemne seksualne, što klišeizirano-školske, „štik“-sorte gde glumci i naročito glumice moraju da igraju tipizirane likove u tipiziranim, a ne naročito verovatnim situacijama. Dok se Santino i Fowler potpuno gube u svojim tankim likovima, Efron makar ima za šta da se uhvati jer Dean kao najpametniji od njih služi i kao svojevrsna tačka gledišta. William H. Macy ima koloritnu epizodu koju može da izvede bez problema jer je William H. Macy, a John Cena, pak, ima pune ruke posla i priliku da briljira ubirajući humorne poene što ovom bivšem „kečeru“ i rođenom performeru savršeno leži.

Ricky Stanicky je još za nijansu problematičniji film kada se uzme pod podrobniju analizu. Naravno, prve i najvidljivije mete su prostački seksualni, a možda i lagano rasistički humor, dok će generalni „bumerski“ klišei (posebno o muškarcima koji s punim pravom beže od svojih dosadnih partnerki i partnera) proći uglavnom neopaženo jer smo na njih naviknuti generacijama i generacijama toliko da se nećemo zapitati kako može izgledati partnerski odnos u kojem se dvoje ljudi ne preziru i zapravo žele provoditi vreme zajedno, a zbog čega bi film mogao da padne u vodu. Posebno problematična implikacija tog odnosa može biti i njegova inherentna mizandrija koja dovodi do „ognjištarske“ konzervativnosti: muškarci koje vidimo u ovoj i ovakvim komedijama po pravilu su neodrasla derišta koja bi se samo kroz ceo život igrala i koja bi bez svojih partnerki (ili partnera koji, pak, imaju sva obeležja „ženske realističnosti“) u istom tom životu bila potpuno izgubljena. Sad, koliko je Peter Farrelly uz omanju armiju scenarista (što može biti koren problema) svestan da perpetuira vrlo problematične šablone, ostaje da se vidi možda već sa sledećim filmom.