Other Mommy

 kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda

Kritičari, naročito oni književni, često koriste jednu rečenicu da opišu neko prosečno ili loše, ali pre svega nedosledno delo. Oni kažu da tu ima i novih i dobrih stvari, ali da one dobre nisu nove, a one nove nisu dobre. Ta krilatica se po pravilu može primeniti i na filmove, a novi horor Other Mommy u režiji Roba Sevidža je jedan od njih.

Priča je centrirana oko devojčice Bele Martin (Arabela Olivia Klark) koja se sa porodicom, mamom Ursulom (Džesika Čestejn) i tatom Raselom (Džej Duplas), uselila u novu kuću i treba da pređe u novu školu. Pored toga što je mama distancirana i sve podređuje svojoj karijeri, a tata svoju pasivnost krije iza posvećenosti brizi za Belu, čini se da supružnici prolaze kroz krizu odnosa, što dete ipak oseća.

Deca na tako nešto često reasuju izmišljanjem imaginarnih prijatelja, a ovde umesto toga dobijamo nešto drugo. Bela počinje da komunicira s entitetom kojeg zove druga mama iz prostog razloga što joj se isti pojavljuje u obliku njene majke. Za razliku od Ursule, ta druga mama joj je posvećena, vodi je u druge, čarobne svetove, žali se da je, kao i Bela, i ona usamljena i traži od devojčice da je „pusti u svoje srce“.

Prva kulminacija situacije dešava se na proslavi godišnjice supružnika na kojoj se Raselov prijatelj Frenk (Arian Moajed) mota oko Ursule na znakovit način, kada se nakon košmarne sekvence za Belu entitet ukaže i supružnicima. Prva reakcija je bežanje (jer duhovi, kuća i tako te stvari), prvo kod Frenka gde „druga mama“ ispuni Belinu želju koju je pogrešno razumela, pa onda i kod Ursuline spiritualno nastrojene majke Rut (Karen Alen).

Međutim, familija nema posla s duhom, već sa demonom koji poseduje razne natprirodne moći dovoljno jake da oteraju i bakine „lovce na duhove“ predvođene Lois (Dišen Lahman). Zato roditelji moraju da se otvore Beli kako bi sve troje imali šanse da oteraju zlo koje im se navrzlo na vrat.

Film je inače adaptacija romana Incidenti oko kuće Džoša Malermana napisanog pomalo u stilu Stivena Kinga. Sevidž je inače već snimio film po Kingovoj prozi, reč je o naslovu The Boogyman kojeg smo kritikovali i na ovim stranicama, zamerajući mu pre svega nedostatak sinergije između ideje i zanata.

Isti problem nedostatka konzistentnosti i zaokružene vizije prisutan je i ovde, a zapravo izvire iz pogrešne procene da valja izbaciti „sporogoreći“ pristup romana zarad niza prepada i „set pis“ sekvenci. Prepadi sami za sebe su solidno izgrađeni, baš kao i neke od „set-pis“ scena i sekvenci baziranih što na praktičnim, što na vizuelnim efektima, inače solidno odrađenima. Jedna od njih, ona s lovcima na duhove, pak, ima izrazito duhovitu „naplatu“. Takođe, Džesika Čestejn je efektivno jeziva u oba svoja modusa, i kao hladna „prava mama“ i kao zavodljiva „druga mama“.

Međutim, problem se skriva u tome što demonski entitet menja „pravila ponašanja“ u hodu zato što su mu Sevidž i scenarista Nejtan Elston dali širok spektar moći. „Druga mama“ može da poprima oblike i drugih živih ljudi i da se vraća u svoj „prirodni“, demonski oblik, da rasteže kosti i udove, da se teleportuje, da teleportuje druge ljude (naročito Belu) i u stvarni i u paralelne svetove, te da ulazi u svoje žrtve i melje ih u šljokice. Ništa od tih moći, naravno, nije objašnjeno u scenariju.

Isto važi i za pozadine ljudskih likova i njihovih uverenja, međusobnih odnosa i odnosa prema natprirodnom ili religijskim konceptima. Ursulini odnosi sa Rut i Raselom ostaju nedorečeni, dok pozadina njenog skepticizma i prema crkvi i prema natprirodnom ostaje tek sugerisana. Nije nam razjašnjeno ni zašto bi Rasel trpeo Ursulinu verbalnu agresiju i iživljavanje, premda Džej Duplas svoj lik igra solidno i s određenom uverljivošću.

Možda autori to vide kao nekakvu metaforu za nešto, ali su priliku da poentiraju na metafori (pravi horor u ovom filmu je zapravo odrastanje u kući s disfunkcionalnim roditeljima) onog trenutka kada su „incidente oko kuće“ iz uvoda žrtvovali za kinetičnost pojedinih scena koje se ne slažu u neku koherentnu priču. U suštini, Other Mommy možemo posmatrati kao niz tek ovlašno povezanih kratkih horor-filmova koji ne idu u istom pravcu i ne uspevaju da budu koherentni u dugom metru.