Mr. Right

2015.

režija: Paco Cabezas

scenario: Max Landis

uloge: Sam Rockwell, Anna Kendrick, Tim Roth, James Ransone, Anson Maunt, Michael Eklund, RZA, Katie Nehra

Žene su s Venere, muškarci s Marsa. Muškarci su iz birtije, žene s placa. Ili tako već nešto. Elem, poznato je da žene vole romantične komedije sa Meg Ryan ili Kate Hudson u kojem one čekaju Gospodina Pravog jer život nijedne žene nije kompletan dok ona nije srećno zaljubljena ili još bolje udata. Muškarci, sa druge strane, vole akcione filmove u kojima se šutiraju dupeta i žvaće žvaka (a nestalo žvake), ispaljuju kiše metaka i poneka fora u formi “one-linera”. Koliko je nova ideja da se ta dva spoje u jedno?

Nije nova, pokušavano je na razne načine, ali svejedno. Max Landis (American Ultra koji u solidnoj meri odzvana kroz film) napisao, Paco Cabezas (Rage) režirao, Sam Rockwell i Anna Kendrick u glavnim ulogama iako nisu prvi koji bi nam pali na pamet za akcionog junaka i romantičnu curicu, ali se iz njihovog castinga možda može naslutiti meta-humor celog ovog projekta. Bilo kako bilo, kokice spremne, mozak pušten na pašu, gledam film, opuštanje i zabava u najavi...

Ona je Martha (Kendrick) i upoznajemo je nekoliko trenutaka pre nego što će njen generički dečko ući u njihov zajednički stan sa drugom ženskom i idejom za “dobru trojku”, što će rezultirati raskidom, pijanstvom i rastrojstvom iz čega će je izvlačiti prijateljica (Nehra). Da, Martha je zgodna, inteligentna i histerična, kako to obično biva u takvim filmovima. On (Rockwell) je, saznaćemo kasnije da se zove Francis i da mrzi svoje ime, atipični plaćeni ubica koji se povukao iz posla, pa sad ubija one koji naručuju ubistva. Jer ubistvo je pogrešno. Jeb'o logiku. On se kreće plesnim korakom, fura nenormalne odevne kombinacije i klovnovski nos kad planira da rokne nekog.

Njih dvoje će se upoznati u retardiranom “meet cute” momentu u prodavnici i otpočeti “unlikely” vezu iako on ima nastup manijaka. Valjda je njeno samopouzdanje na kritično lošem nivou. Ona će uvideti da je on, iako blesav, zapravo dobra osoba koja će je šarmirati uvrnutim humorom i naučiti je nekim stvarima, recimo da oseća strujanje vazduha kao dokaz kretanja i hvata noževe u letu. Međutim, njemu su za petama kriminalci, kako bivši partner maskiran u agenta FBI (Roth), tako i jedan tip (Ransone) koji pokušava da kroz zapetljanu shemu preuzme lidersko mesto u klanu od svog brata (Manut).

Znači, zabuna, jurnjava, prevara, nasilje, ples, ljubav, humor... Šta god vam padne na pamet, Mr. Right ima to u svojoj ponudi. Iskreno, film ima nešto svojih trenutaka, uglavnom na planu humora i rapidnog meta-usmerenog dijaloga i u tim trenucima je iskreno zabavan. Šteta je, međutim, što njegov zaplet apsolutno nema smisla, što se na nekoliko mesta u filmu ponavlja iz usta likova. I eto nam iritantne i nepotrebne pizdarije, sve znamo i vidimo, a oni nam to ponavljaju kao debilima umesto da su odradili svoj posao i napisali smisleniji zaplet ili makar na ovaj besmisleni koji imamo dali neki pametniji komentar. Na tom mestu Mr. Right kao film pada, odnosno strmoglavljuje se i ništa ga više neće pobrati do kraja.

Džaba dobrih glumaca koji su ionako iznad uloga koje igraju. Anna Kendrick, tako efikasna u histeričnim scenama u Up in the Air, ovde za to nema odgovarajuću motivaciju, pa se čini kao da afektira ili se i sama polu-pijano zeza. Sam Rockwell je tip za takve logorejične blesane, kapiram da mu je bio izazov da odigra rasplesanog ubicu dobrog srca, i u suštini je zabavno gledati ga, ali ni njegov maksimalni trud maskiran u ležernost nije dovoljan da bi Mr. Right dobio nekakav smisao. Tim Roth je vrlo dobar u jednostavnoj ulozi lažnog FBI agenta sa namerno lošim južnjačkim akcentom, James Ransone (poznat kao Ziggy Sobotka u The Wire) kapitalizira na svojoj auri uvrnutosti, a RZA osvežava film sa svojom prijatnom komičnom epizodom.

Zapravo, od narečenog autorskog dvojca i nismo mogli puno očekivati. Landis nije uspeo da do kraja isfura ni American Ultra koji na sličnu foru spaja stripovsku akciju i romantičnu komediju kroz prizmu ironičnog humora i koji je ipak nešto bolji film nego Mr. Right. Cabezas ima za sobom nešto ne-američkih žanrovskih uradaka, ali ako je suditi po Tokarevu i ovome sada, ambicije su mu isključivo tezgaroške i štancerske, čak ne ni u smeru neke masne love i ogromnih produkcija. Šteta, jer bi neko sa stavom i stilom od Mr. Right napravio pamtljiviji i osebujniji film.

Tokarev / Rage

2014.

režija: Paco Cabezas

scenario: Jim Agnew, Sean Keller

uloge: Nicolas Cage, Rachel Nichols, Peter Stormare, Danny Glover, Max Ryan, Michael McGrady

Da razjasnimo prvo dilemu oko naslova. Međunarodni naslov je Tokarev, prema ruskom vojnom pištolju popularnom kod ruskih mafijaša. U matičnim Sjedinjenim Državama film se daje pod naslovom Rage, jer, suprotno popularnom uverenju, nisu svi Amerikanci napaljeni na oružje niti su poznavaoci ruskog naoružanja.

Druga stvar, ovo je akcioni film na poznatim premisama o ocu bivšem mafijašu koji se sveti za otmicu i ubistvo svoje kćeri. Takvih filmova ima kao pleve verovatno od uspostave akcionog trilera kao žanra, a u poslednje vreme je sinonim za to franšiza francuske firme Europacorp pod nazivom Taken, na engleskom jeziku i sa Liamom Neesonom u glavnoj ulozi, klasična akcijada na zanimljivim evropskim lokacijama u kojima se heroj juri, šiba i puškara sa mafijom. Ovde umesto Liama Neesona igra Nicolas Cage, a to može biti i dobra i loša vest.

Cage je nedvojbeno glumac sposoban za velika dela, što je i nemali broj puta dokazao. Za takva ostvarenja potrebno mu je vođenje od preciznog reditelja koji zna šta hoće. Tako smo imali Raising Arizona, Leaving Las Vegas, Lord of War, Adaptation i najskoriji primer, Joe. Sa druge strane, kao akcioni heroj čiji je zadatak da izvodi “stuntove” i izgovara jednostavne rečenice, Nicolas Cage je još ubedljiviji nego kao glumac. Primeri za to su Face Off, The Rock, pa i Gone in 60 Seconds. Ali Cage ne bi bio Cage kada ne bi ponešto i zajebao, i najgore prolazi u filmovima u kojima se od njega zahteva i akcijanje i gluma, a nema reditelja koji bi ga usmerio (a kome bi se to dalo), pa onda Cage klizi u šmiranje, foliranje i preglumljivanje.

Takav film je Tokarev. Cage nije sposoban odigrati dva sentimenta istovremeno, nije u stanju da bude utučeni otac i surovi besni mafijaš spreman na osvetu. Premisa filma je do samog kraja jednostavna, i pristup je do tada “paint by numbers”, poduža ne baš briljantno napisana akciona scena sa polu-pristojnim efektima, zatim red razgovora sa ovim ili onim, zatim opet akciona scena, ovog puta sa drugačijom forom, pa opet malo tupljenja. Osim Cageovog lika, ostali su na nivou statista ili kulisa: tu je žena koja ga obožava (Nichols), stari obogaljeni mafijaš koji ga tretira kao sina (Stormare), dva drugara (Ryan i McGrady), policijski kapetan koji ga štiti (Glover) i surovi ruski mafijaš sklon “tough guy” monolozima... Niko od glumaca nema baš puno posla, većina deluje kao da spava dok glumi, dok neki od njih užasno foliraju što se tiče akcenata i svega ostalog. U pitanju je klasičan B film, pa ni očekivanja nisu previsoka.

Kada bi se autori držali toga, ovo bi bilo još i pristojno, tipična žvakaća guma za oči i mozak. Cage ne bi previše glumio, akcija bi bila “over the top” i zabavna i film bi se posle jurnjave i konačnog obračuna priveo kraju. Umesto toga, autori su rešili da pokažu ambicije, pa puštaju glavnog glumca da glumata, i još pride ubacuju potpuno neočekivan, ali zato ništa manje besmislen “plot twist” pred kraj, te pokušavaju da zaigraju na tu kartu. U konačnici uspevaju samo da pokvare ionako mršav utisak.

Tokarev će svoju priliku svakako tražiti na video tržištu, jer sa ovako slabim kritikama i zaobilaženjem američkih “mainstream” medija u bioskopima nema gotovo nikakvih šansi. Iskreno, možda nismo očekivali vrhunsku umetnost, ali Tokarev ničim ne pravda relativno visok budžet za jedan B film. Cage je jedino veliko ime, efekti su prisutni i mnogo ih je, ali nisu svi vrhunski, a nisu ni svi baš najuspeliji. Reditelj Cabezas ima referenci u španskim i argentinskim žanr-filmovima i nada se karijeri hollywoodskog tezgaroša, a scenaristički dvojac stoji iza kontroverznog Gialla i još nekoliko žanr-filmova. Usput, Tokarev je izašao u pogrešno vreme, finansijski bi mnogo bolje prošao da je izašao sa ostatkom đubreta u januarskom terminu.