Tokarev / Rage

2014.

režija: Paco Cabezas

scenario: Jim Agnew, Sean Keller

uloge: Nicolas Cage, Rachel Nichols, Peter Stormare, Danny Glover, Max Ryan, Michael McGrady

Da razjasnimo prvo dilemu oko naslova. Međunarodni naslov je Tokarev, prema ruskom vojnom pištolju popularnom kod ruskih mafijaša. U matičnim Sjedinjenim Državama film se daje pod naslovom Rage, jer, suprotno popularnom uverenju, nisu svi Amerikanci napaljeni na oružje niti su poznavaoci ruskog naoružanja.

Druga stvar, ovo je akcioni film na poznatim premisama o ocu bivšem mafijašu koji se sveti za otmicu i ubistvo svoje kćeri. Takvih filmova ima kao pleve verovatno od uspostave akcionog trilera kao žanra, a u poslednje vreme je sinonim za to franšiza francuske firme Europacorp pod nazivom Taken, na engleskom jeziku i sa Liamom Neesonom u glavnoj ulozi, klasična akcijada na zanimljivim evropskim lokacijama u kojima se heroj juri, šiba i puškara sa mafijom. Ovde umesto Liama Neesona igra Nicolas Cage, a to može biti i dobra i loša vest.

Cage je nedvojbeno glumac sposoban za velika dela, što je i nemali broj puta dokazao. Za takva ostvarenja potrebno mu je vođenje od preciznog reditelja koji zna šta hoće. Tako smo imali Raising Arizona, Leaving Las Vegas, Lord of War, Adaptation i najskoriji primer, Joe. Sa druge strane, kao akcioni heroj čiji je zadatak da izvodi “stuntove” i izgovara jednostavne rečenice, Nicolas Cage je još ubedljiviji nego kao glumac. Primeri za to su Face Off, The Rock, pa i Gone in 60 Seconds. Ali Cage ne bi bio Cage kada ne bi ponešto i zajebao, i najgore prolazi u filmovima u kojima se od njega zahteva i akcijanje i gluma, a nema reditelja koji bi ga usmerio (a kome bi se to dalo), pa onda Cage klizi u šmiranje, foliranje i preglumljivanje.

Takav film je Tokarev. Cage nije sposoban odigrati dva sentimenta istovremeno, nije u stanju da bude utučeni otac i surovi besni mafijaš spreman na osvetu. Premisa filma je do samog kraja jednostavna, i pristup je do tada “paint by numbers”, poduža ne baš briljantno napisana akciona scena sa polu-pristojnim efektima, zatim red razgovora sa ovim ili onim, zatim opet akciona scena, ovog puta sa drugačijom forom, pa opet malo tupljenja. Osim Cageovog lika, ostali su na nivou statista ili kulisa: tu je žena koja ga obožava (Nichols), stari obogaljeni mafijaš koji ga tretira kao sina (Stormare), dva drugara (Ryan i McGrady), policijski kapetan koji ga štiti (Glover) i surovi ruski mafijaš sklon “tough guy” monolozima... Niko od glumaca nema baš puno posla, većina deluje kao da spava dok glumi, dok neki od njih užasno foliraju što se tiče akcenata i svega ostalog. U pitanju je klasičan B film, pa ni očekivanja nisu previsoka.

Kada bi se autori držali toga, ovo bi bilo još i pristojno, tipična žvakaća guma za oči i mozak. Cage ne bi previše glumio, akcija bi bila “over the top” i zabavna i film bi se posle jurnjave i konačnog obračuna priveo kraju. Umesto toga, autori su rešili da pokažu ambicije, pa puštaju glavnog glumca da glumata, i još pride ubacuju potpuno neočekivan, ali zato ništa manje besmislen “plot twist” pred kraj, te pokušavaju da zaigraju na tu kartu. U konačnici uspevaju samo da pokvare ionako mršav utisak.

Tokarev će svoju priliku svakako tražiti na video tržištu, jer sa ovako slabim kritikama i zaobilaženjem američkih “mainstream” medija u bioskopima nema gotovo nikakvih šansi. Iskreno, možda nismo očekivali vrhunsku umetnost, ali Tokarev ničim ne pravda relativno visok budžet za jedan B film. Cage je jedino veliko ime, efekti su prisutni i mnogo ih je, ali nisu svi vrhunski, a nisu ni svi baš najuspeliji. Reditelj Cabezas ima referenci u španskim i argentinskim žanr-filmovima i nada se karijeri hollywoodskog tezgaroša, a scenaristički dvojac stoji iza kontroverznog Gialla i još nekoliko žanr-filmova. Usput, Tokarev je izašao u pogrešno vreme, finansijski bi mnogo bolje prošao da je izašao sa ostatkom đubreta u januarskom terminu.