2014.
režija: Steve Pink
scenario: Leslye
Headland (prema istoimenom filmu iz 1986. i drami Čikaške
perverzije Davida Mameta)
uloge: Kevin Hart,
Michael Ealy, Regina Hall, Joey Bryant, Paula Patton, Christopher
McDonald
Kada su se pojavile pre
40 godina, Čikaške perverzije su napravile malu revoluciju u
teatru. Dijalog je postao veoma brz i zajedljiv, o nekim ne baš
pristojnim temama se prvi put na taj način govorilo otvoreno. Sama
tema se čini kao da je oduvek bila tu: četvoro mladih ljudi koji
pokušavaju da se snađu u ozbiljnom životu, seksu i vezama. To nije
uvek bilo tako, nekada su intimne, a banalne teme bile veoma
ne-dobrodošle u teatru.
Svet se promenio od
tada. Autor Čikaških perverzija David Mamet je postao
gorljivi republikanac, završen je hladni rat (možda novi već
počinje), pojam blagostanja na Zapadu je preživeo neke
redefinicije, tehnologija je uznapredovala toliko da
tridesetogodišnjaci poput mene moraju da ulažu nadljudske napore da
se ne bi osećali kao dinosaurusi. A ni veze među ljudima nisu više
iste, sve više je instantnosti u sparivanju, i ne očekuje se uvek
da traju. Čikaškim perverzijama se dogodilo isto što se
dogodilo Diplomcu: nekada revolucionaran tekst je danas postao
prilično konzervativan. (Otimanje devojke sa venčanja se nekada
možda smatralo hrabrim i romantičnim ukoliko to čini momak koji ne
misli da je plastika budućnost, a danas bi isti taj momak fasovao
zatvor zbog silovanja.)
U prvoj ekranizaciji
About Last Night... (1986) se taj protok vremena nije video.
Kontekst je bio prilagođen, noseća četvorka su postali japiji, a možda
je publika i kritika bila opčinjena tzv. “brat pack” glumcima i
glumicama da bi primetila nekakvu nekonzistentnost. Istini za volju,
kada se pogleda sa distance, jasno nam je Demi Moore i Rob Lowe tada
baš i nisu znali da unesu malo živosti u dosadnjikave likove, ali
koga za to briga, bili su mladi i lepi. A James Belushi i Elizabeth Perkins su im krali šou
kad god su stigli.
Nova ekranizacija
dolazi posle skoro 30 godina i moram reći da, za razliku od američke
kritike, nisam oduševljen. Površinski kontekst je debelo promenjen,
likovi više nisu belci, nego srednjeklasni Afroamerikanci. A mesto
radnje više nije Chicago, nego Los Angeles, nemam pojma zašto.
Osnovna priča je ostala ista: četvoro ljudi se spoji u dva para,
jedan je strastven i svadljiv, dok drugi pokušava da održi normalnu
vezu. Struktura je izvedena u tri čina, sa nešto bezobraznog
dijaloga, i niti jednom jedinom eksplicitnom scenom.
Same teme su malo
zastarele, mislim da danas više nije centralno pitanje koji će od
partnera prvi izjaviti ljubav, ali film se toga drži kao nekakvog
postulata. Rekontekstualizacija mi je ostala nejasna, time što su
likovi druge rase se ne otvara nijedno ozbiljno pitanje, a rasa
likova nije podvučena ni sa pop-kulturnim referencama. Istina,
“jevrejština” jednog od likova postaje smešnija i lažnija kada
je taj lik crnac.
Ipak ostaje utisak da
je kontekst promenjen kako bi se priča malo pomerila prema crnačkom
humoru i crnačkoj publici. Objašnjenje tima iza filma je bilo
generičko, navodno su želeli da iskoriste vrtoglavu popularnost
Kevina Harta, pa su oko toga i složili ceo kontekst filma. Kevin
Hart je meni jedna od većih misterija: kako je taj čovek popularan?
Jedino što radi je da brzo i kreštavo priča i sve njegove uloge su
samo “trope” pričljivog crnje. Ovde dobija sjajnu partnericu
Reginu Hall koja mu odgovara istom merom, pa su njihove svađe epske.
Iako Demi Moore i Rob Lowe nisu ostvarili uloge za pamćenje pre
30-ak godina, ni Michael Ealy i Joey Bryant nisu ništa bolji. Likovi
su jednostavno previše obični i dosadni, a u poslednjoj verziji i
prirodna starost glumaca nije u skladu sa ulogama.
Četrdesetogodišnjaci ne ulaze u svoje prve ili druge ozbiljne veze,
nisu ni pre 50 godina, ne čine to ni sada. Pod-zaplet sa
Christopherom McDonaldom je čist višak, a i Paula Patton je
prilično neiskorištena kao prelepa, ali sjebana bivša devojka.
Iako su i reditelj Pink
(Accepted, Hot Tub Time Machine) i scenaristkinja
Headland (Bachelorette) veoma cenjeni autori komedija, ovde su
napravili jedan klasičan konfekcijski film za Dan zaljubljenih.
Bolje bi bilo da pogledate predstavu, originalna drama je klasik.
No comments:
Post a Comment