A Farewell to Fools

2013.

režija: Bogdan Dreyer

scenario: Anusavan Salamanian (po romanu And Then I Sentenced Them All To Death Titusa Popovicija)

uloge: Gerard Depardieu, Harvey Keitel, Laura Morante, Bogdan Iancu, Alexandru Bindea, Nicodim Ungureanu, Gheorghe Visu, Hubert Damen

A Farewell to Fools pokušava da spoji dva koncepta u jedan film. Prvi je izvorni roman i njegova verna filmska adaptacija iz 1972. godine, koja u Rumuniji ima status kultnog, ako ne i ponajboljeg filma iz socijalističke ere. Roman i stariji film su ogled o ljudskoj zlobi i oportunizmu sa veoma dramskim akcentnom, smešten u pitoreskno selo u vreme Drugog svetskog rata. Nova adaptacija, snimljena za globalno tržište, u širokoj koprodukciji, na engleskom jeziku i sa dva svetska “headlinera” u glavnim ulogama, pokušava da ton filma okrene ka lagano farsičnoj priči o odrastanju. Cilj je bio postići nešto poput Amarcorda, ali rezultat je neduhovit film, naporan i u svom kratkom trajanju od 80-ak minuta. Šta je sve pošlo po zlu?

Skoro sve što je moglo poći. Istorijska nekorektnost (Rumunnija je bila nemački saveznik za vreme Drugog svetskog rata, a ne okupirana od strane Nemaca) je tu najmanji problem, nacisti se prepoznaju kao univerzalni bau-bau u filmovima. Nije problem ni to što su od glavnog lika, seoskog idiota i žrtve opake seoske intrige, napravili Francuza sa istorijski netačnom pozadinskom pričom, ulogu su poverili Depardieu, a on je takvih uloga odigrao milion. Problem je u nekoliko čisto filmskih stvari: u generičkoj teatralnoj priči, teatralnom pristupu kroz ceo film sa predugim statičnim masovnim scenama, teatralnoj glumi i zbrzanom, ničim objašnjenom generičkom kraju. Ipak, možda i pored toga A Farewell to Fools uspe u nekim od svojih namera, recimo da privuče evropske i svetske producente na svoje pitoreskne lokacije.

Priča bi išla ovako... Alex (Iancu), dečak koji jako podseća na Toma Sawyera, pokušava da ima bezbrižno detinjstvo na selu u vreme rata. Glavni partner za igru mu je Ipu (Depardieu), Francuz koji je ranjen u glavu u prošlom velikom ratu i od tada “nije sav svoj”, pa radi kao pomoćni radnik na farmi. Alex i Ipu idu na pecanje ili se igraju ratnih igara u kojima veličaju Napoleona i druge francuske vojne pobede. Nemci su u selu već jako dugo da su postali deo inventara, pa se Alex “druži” i sa njima, skuplja vojničke sitnice i povremeno mu daju da vozi njihove motore. Nevolje nastaju kada dečak vidi zaklanog mladog vojnika i to prijavi lokalnim žandarima.

Okupacija, kakva god bila, ima svoja pravila: ukoliko se ne ubica sam ne javi do sledećeg jutra, Nemci će streljati desetoricu najuticajnijih meštana (doktora, popa, notara, gradonačelnika, šefa policije, kako to već ide). Suočeni sa nevoljom, uticajni meštani shvate da je bolje krivicu prišiti Ipuu (on je i tako “idiot” i nikome neće nedostajati) nego zaista tražiti ubicu. Pop (Keitel) uzima na sebe zadatak da Ipua obrlati da se sam preda...

Od tada se ređaju teatralne masovke, prvo velika “rođendanska” večera na kojoj će Ipuu ugledni meštani obećavati kule i gradove i status heroja ako se žrtvuje za dobrobit mesta, pa zatim proba junačke sahrane, da Ipu vidi počasti koje su mu namenjene, i na kraju neuverljivo finale filma. Scenario je plošan, dijalozi plastični kao da su uzeti iz dvesta godina stare drame, a gluma najčešće užasna. Harvey Keitel se u svojoj ulozi snalazi kao riba van vode, slično važi i za Lauru Morante koja grozno afektira, a rumunski ansambl je ispod svakog nivoa. Svetla tačka je simpatični mali Bogdan Iancu koji ima onu slobodnu dečju energiju, te donekle Gerard Depardieu. Veliki francuski glumac ovakve uloge jede za doručak i očito mu leže ćorave komedije, a ovde čak uspeva i da izvuče nešto empatije za svoj lik.

Ništa od toga, međutim, nije dovoljno da od A Farewell to Fools napravi iole simpatičan i gledljiv film. Čini se da Rumunima prosto ne leži populistička komedija kao žanr. Uostalom, ako ste ikad pogledali neke njihove reklame, vrlo dobro znate o čemu pričam.