kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda
Nisu ni svi milioni isti. Evo, recimo, za milion tajlandskih bahti ne možete kupiti stan, ali možete, na primer, novi auto, čak i električni, ili možete pokrenuti nekakav samostalni mikro-biznis. Uostalom, i mi smo bili najsiromašniji kad smo imali milione i čak milijarde. Ako ste premladi da se setite hiperinflacije, slobodno pitajte nekog starijeg. Ili nemojte.
Natrag na stambeno pitanje. Ono se na Balkanu, a sve više i drugde po svetu, rešava po sistemu kad umre baba najstarije unuče nasledi njenu sobu. Druge varijante su, ako baba još uvek ima svoj stan ili kuću, ugovori o doživotnom izdržavanju oko kojih se otima sva šira rodbina. Što može biti veselo ako je baba inteligentna, prisebna i makar malo skot po prirodi da ih pujda jedne protiv drugih i ucenjuje.
Nije to tako samo u Evropi nego, eto nam povratka na prvi pasus, i na Tajlandu odakle nam dolazi film How to Make Millions Before Grandma Dies u režiji Pata Bunitipata i po scenariju koji je napisao zajedno s Todsaponom Tiptinakornom. Film je postao ogroman, višemilionski (namerno, namerno!) bioskopski hit ne samo na Tajlandu, već i širom Jugoistočne Azije, drugde po svetu je zaigrao na Netfliksu uz topao prijem i pozitivne kritike, ali je pohodio i neke festivale, između ostalih i Zagreb Film Festival na kojem smo ga i uhvatili.
Porodicu koja će uskoro postati posvađana upoznajemo na dedinom grobu na praznik nalik Zadušnicama ili Danu mrtvih kada se grobovi preminulih bliskih osoba posećuju, čiste i posipaju cvetnim laticama. Em (Putipong Asaratanakul) je, kao što mladiću i priliči u takvim situacijama, prisutan samo telom, dok je duhom u igricama, sa slušalicama na ušima i pogledom uperenim prema mobilnom telefonu. Njegova majka (Sarinrat Tomas) pokušava da balansira između njega i babe (Uša Seamkum) uvek spremne da mu „udeli“ grdnju, što babama kao takvima i priliči. Ujaci su, pak, posebna priča, stariji Kiang (Sanja Kunakorn) ganja novac na berzi i snobovski stil života, dok je mlađi Soei (Pongsatorn Džongvilas) kockar u dugovima, grebator i propalica, ali tome uprkos, ili baš zbog toga, uživa simpatije svoje majke.
Okidač zapleta je babina povreda na groblju zbog čega dospeva u bolnicu u kojoj doktori konstatuju da joj je ta povreda još i najmanji zdravstveni problem. Baba, naime, ima rak i još možda godinu dana života, ali to doktori ne kažu njoj, nego njenoj deci koja se dogovaraju da od nje to kriju. Em kojem karijera „gejming strimera“ zbog koje je napustio studije baš i ne ide po planu u smislu gledanosti i zarade od svoje rođake s očeve strane Mui (Tontavan Tantivejakul) dobija ideju. Mui se, naime, brinula o svom dedi i od njega nasledila kuću, pa zašto Em to ne bi pokušao sa svojom babom. Konkurencija je, međutim, žestoka, ne toliko zbog majke čiju žrtvu baba i ne vidi, koliko zbog dvojice beskurupuloznih ujaka.
Emu u prilog ne ide ni to što je od tinejdžerskog doba nadalje u priličnoj meri ignorisao svoju baku iako ga je ona zapravo odgojila. Takođe, po njega nije zgodno ni to što je, čini se, protraćio svoj mladi život na gluposti. Ali kako vreme prolazi, on i baba se zapravo organski saživljavaju i njihov aranžman, ma koliko otvoreno transakcioni bio na početku, postaje sve više vođen emocijama, a sve manje finansijama.
How To Make Millions Before Grandma Dies iz ovog opisa zvuči kao film koji se može okrenuti ili na komediju ili na melodramu, na smeh ili na suze. Štos je što reditelj Pat Bunitipat uspeva da okrene na oba i da to pritom ne deluje usiljeno, namešteno i lažno. Otkrića i preokreti situacije su u scenariju fantastično tempirana, a režijom se iz njih izvlači maksimum emotivnog efekta. Sve to je pritom garnirano i finim detaljima okruženjima kineske četvrti u Bankoku (klan je, naime, kineskog porekla), kao i detaljima klasnih razlika i razlika u stilovima života između njegovih članova, dok se „tajne putanje“ porodične dinamike diktirane patrijarhatom i blizinom krvnog srodstva polako i diskretno otkrivaju kroz vreme.
Film odlično nose i glumci koji svoje likove igraju s merom i stilom. Putipong Asaratanakul savršeno nosi transformaciju Ema od groznog do više nego pristojnog mladog čoveka, dok Uša Seamkum uverljivo igra staricu koja kopni. Ostatak glumaca savršeno dozira svoje likove koji ni na trenutak ne klize do karikature, već ostaju potpuno životni i deluju stvarno i autentično, i to ne samo u kontekstu Tajlanda ili Azije. Njihov trud je, između ostalog, i razlog zašto i smeh i suze u filmu deluju apsolutno zasluženo i zavređeno.
Doduše, s trajanjem od malo preko dva sata i par rukavaca u koje radnja nakratko skreće, ali ih nikada ne ispituje onoliko koliko bi mogla, čini se da je How To Make Millions Before Grandma Dies pomalo i predimenzioniran film. Takođe, film baš i nije neki primer suptilnosti u smislu šta propoveda i kao to pripoveda. Ali taj manjak suptilnosti film nadoknađuje čistom, dubokom i beskompromisno iskrenom emocijom koju malo koji film ima danas.
