Hyena

2014.

scenario i režija: Gerard Johnson

uloge: Peter Ferdinando, Stephen Graham, Neil Maskell, Tony Pitts, Lisa Lasowski, MyAnna Buring, Richard Dormer, Orli Shuka, Gjevat Kelmendi

Postoji nešto što nas privlači u filmovima o “prljavim” policajcima. Možda je to “vigilantizam” Prljavog Harrija i hrabrost da se ide glavom kroz zid, da se kaže ono što se misli, čak i kad to nije uputno ili politički korektno. Možda je to njihova grozna strana, ta odvratna ljudska slabost i spremnost da se poklekne pred iskušenjima korupcije, kako materijalne, tako i svetonazorske. Možda je to naša voajerska perverzija: prosto volimo da vidimo autoritete kako se valjaju u istom blatu kao i mi.

Zato smo voleli Bad Lieutenant, naravno originalni Ferrarin, Herzogov je bio više travestija, i uživali u njegovom mraku i beznađu, a možda i u spoznaji. Uživali smo i u Fuquinom Training Day koji je svoju neverovatnost sjajno pokrivao stalnom tenzijom. Lično sam uživao i u perverziji, uvrnutosti i maničnom ludilu Filtha, kao i u kompletnom trashu Ayerovog filma Sabotage, eto da navedem neke od naslova. Po toj logici, Hyena je film koji bi morao da mi se svidi: ima prljavog policajca, njegove jednako lude kolege, njihove šefove i unutrašnju kontrolu koji isto tako znaju da igraju prljavo kad zatreba i milje surovih albanskih i turskih gangstera u Londonu, te obilje lokalne “cockney”, uličarske atmosfere. Ali... Uvek ima ono ali...

Naš anti-junak je Michael Logan (Ferdinando), prljavi policajac starog kova koji vrlo vešto navigira sa obe strane zakona. Njegova pozadinska priča je jedan od najingenioznijih i najekonomičinijih momenata filma: on je naprosto “stara škola”, policajac suroviji od kriminalaca koji ih je izgurivao grubom silom. Ali, avaj, vremena su se promenila, kriminalci su postali pametniji, sofisticiraniji i stoga otporniji na silu. Logan nije mogao ništa drugo osim da igra po novim, njihovim pravilima i traži “ugao” za sebe kad god mu se ukaže šansa.

Ta priča je odlična, ali se, osim u jednom situacionom dijalogu, nigde više ne pojavljuje niti produbljuje, što je šteta, jer se u tome možda skriva sva moralna potpora ovog filma. Umesto toga imamo klasičnu, na momente razvučenu štoriju o lošim policajcima, još gorim policajcima, birokratama, nasilnim kriminalcima i još nasilnijim kriminalcima. Naravno, imamo malo kameraderije između njega i njegovih jednako gadnih kolega, imamo njegovu razočaranu i sjebanu curu / ženu i, naravno, jednu nevinu žrtvu albanskih gangstera, devojku nateranu na prostituciju koja će u našem sirovom panduru probuditi malo ljudskosti. Naravno, imamo i moralne i egzistencijalne dileme, eksplicitno nasilje i razbijanje, politički nekorektan humor, obilje krvi i jednu neprijatnu scenu silovanja.

Vidimo i gomilu uticaja na Johnsonovo stvaranje. Malo Michaela Manna, malo De Palme, malo više Refna. Problem je što su svi ti uticaji po pravilu površni. Možda su upotrebljeni nagonski, ali tu ne vidimo iskrenost. Možda su pak predmet promišljanja, ali tu više vidimo kalkulantstvo nego inteligenciju. Naprosto, Hyena nema težinu Bad Lieutenanta, zapravo više podseća na njegov usiljeni nastavak. Nema maničnost Filtha. Ima nešto tenzije, ali nema iznenađenja kao u Training Day, čak ni trash užitka. Tempo je malo “off” većinu vremena, balans između drame i nasilnog trilera se stalno njiše i upada u tonalnu nekonzistentnost. Čini sa da su čak i citati na pogrešnim mestima, a ni jeftini “soundtrack” ne pomaže puno.

Stvari donekle popravlja Peter Ferdinando, autorov glavni glumac i u njegovom prvencu, drami o serijskom ubici Tony koja je imala nešto odjeka po festivalima. Njegov Logan je lik za koga možemo prihvatiti da postoji i radi to što radi. Ima u njemu nešto ljudske proračunatosti i slabosti, čak i ponosa na svoju poziciju i pozu barabe. Ferdinando svakako ima prisustvo na ekranu. Problem je sa ostalim likovima i njihovim glumcima. Niti su glumci toliko jaki, niti su najbolje iskorišteni u svojim jednodimenzionalnim i dvodimenzionalnim likovima.

Sve u svemu, Hyena je film za koji vam neće biti žao da ga pogledate, ako volite nasilni sadržaj bez nekog naročitog stava, kako o nasilju, tako i uopšte. Biće to solidan način da potrošite dva sata vremena, ali ništa više od toga. Prosek.