kritika originalno objavljena na DOP-u
Moraju
li filmovi u svojoj suštini biti etnički / kulturalno kodirani?
Naravno da ne, ali ih svejedno svi mi (gledaoci, kritičari,
distributeri) trpamo u te ladice. Ponekad čak i nema veze koliko
neki potencijalni hit od filma govori univerzalnim jezikom jednako
razumljivim u celom svetu, mi ćemo ga na neviđeno proglasiti
komadom egzotike ako mu je zemlja porekla Kina. Nema veze što Kina
ima svoje tržište koje će snagom brojki ljudstva pre ili kasnije
sustići i prestiži američko po pitanju brojki u finansijskom
smislu, kineski spektakli se smatraju egzotičnim štivom. Jer
specifična istorija i kultura. Jer zanatski i tehnički standardi.
Jer efekti.
Od
te sudbine je (pro)patio i Monster Hunt, univerzalno
dopadljivi igrano-animirani spektakl o CGI monstrumima i kostimiranim
ljudima u fantazijskim CGI gradovima Stare Kine, koji je u matičnoj
zemlji jedno vreme čak držao rekord po pitanju “box office”
učinka, ali se van Kine retko gde mogao videti dalje od vrlo
ograničene i vrlo usmerene distribucije. Nije pomoglo ni to što je
reditelj Raman Hui prekaljeni animator i jedan od ko-reditelja
trećeg nastavka Shreka. Za nastavak Monster Hunt 2 Hui
i armija producenata iz Kine i Hong Konga su malo promenili taktiku
pa su filmu izborili internacionalnu premijeru u programu Berlinale
Special Gala, što je prestižna, ali ovakvom filmu u suštini
nepotrebna stvar. Njemu je mesto u svim multiplexima sveta da ga vide
klinci i njihovi roditelji.
No
dobro, originalni Monster Hunt je imao i svojih problema,
dečijoj publici dosta nezgodan, a odrasloj ne baš smešan humor
koji je nekad prelazio granicu pristojnosti i završavao u domenu
toaleta, a ni kompjuterska grafika nije bila baš poslednji krik
mode, što mu je oduzelo ponešto poena kod kritike. U nastavku su
greške ispravljene, produkcija je izvrsna, efekti dojmljivi, a
dizajn “monstruma” jednako dopadljiv kao u prvom delu, u pitanju
su debeljuškasta slatka bića, a glumačka postava je još dodatno
pojačana i to asom kalibra Tony Leung (poznatog iz Infernal
Affairs i Wong Kar-Waijevih uspešnica In the Mood for
Love i 2046), a priča je potpuno na liniji konzervativnih
vrednosti iz obiteljskih filmova: figure autoriteta treba poštovati,
ali svaki nitkov ima pravo na iskupljenje ako pronađe svoju dušu,
familija iznad svega, novac i slava ne znače toliko koliko ljubav i
prijateljstvo i sve u tom maniru.
Opet
se sve vrti oko “hibridne” bebe (pola monstrum, pola čovek)
imena Wuba koja može biti ključ kontrole nad oba sveta. Oni su
povezani portalima, ali odvojenost radi sigurnosti je dominantna
dogma. Nakon uvodne plesne masovke u svetu monstruma, “loši”
monstrumi napadaju “dobre” tražeći Wubu koji nekako uspeva da
pobegne i domogne se ljudskog sveta. A tu ga traži i Monster Hunt
Bureau (očigledna asocijacija na izvesnu američku organizaciju) i
beskrajno simpatični lopov Tu (Leung) koji ga planira unovčiti kako
bi uzdržavao svoju ovisnost o kockanju (u svrhu čega koristi i
pripitomljene monstrume), kao i njegovi zemaljski roditelji Huo
Xiaolan i Song Tianyin (Baihe Bai i Boran Ying koji
repriziraju uloge iz prvog dela) od kojih onaj muški nije nužno
otac, kao što ni ženski nije nužno majka, ali i čopor
razgoropađenih klinaca. Sudbina sveta je možda u Wubinim rukama ali
on toga nije svestan, što mu dođe prirodno za njegov uzrast.
Ne
samo da sve to nekako radi, nego radi bez greške. Interesantne
“set-piece” akcione scene se smenjuju sa onim nešto lakšeg
tempa, ali zato oplemenjenim humorom, pa film nije dosadan ni
repetitivan čak ni u trajanju od skoro dva sata. Šarenilo je
sveprisutno, ali ne opterećuje, efekti su ispolirani, spoj animacije
i igranog je izuzetno gladak. U svakom slučaju, reč je o filmu u
kojem mogu uživati i deca i roditelji.
S
tim u vezi i glede mesta na kojem je potpisnik ovih redova pogledao
film (festival fantastičnog filma Slash u Beču), moram istaći kako
su festivalski programeri ipak dosta pametnija sorta od distributera.
Neko sa “tri čiste” bi na ovakvom slatkišu namlatio milione
bilo gde u svetu. Ne zbog neke kao originalnosti (sve smo to već
videli, i to dosta puta), već upravo zbog univerzalnosti.
No comments:
Post a Comment