Honest Thief

 kritika objavljena na XXZ

2020.

režija: Mark Williams

scenario: Mark Williams, Steve Allrich

uloge: Liam Neeson, Kate Walsh, Jai Courtney, Anthony Ramos, Jeffrey Donovan, Robert Patrick

Vreme prolazi i noviteti se otrcavaju ukoliko se na njih svako malo ne dodaje neki novi štos. Recimo karijera akcionog junaka Liama Neesona, nekada dramskog glumca koji je kroz tranzitnu fazu mentora i mudraca postao „akcijaš” pod stare dane. Naravno, Neeson je inteligentan i sposoban glumac koji vrlo dobro zna šta su mu jače strane (svi njegovi likovi nose tragiku u sebi, baš kao što je nosi i glumac u privatnom životu), ali su klišei kako i zašto on kreće putem osvete toliko puta ponovljeni (bazično, zlikovci prete da će mu ubiti dragu osobu) da to postaje zamorno. Poneka od „neesonijada”, međutim, u sebi ima dovoljno „twista” i šarma da iskoči iz mrtvog mora, u Cold Pursuit je to solidna doza autoironije budući da je film „remake” kultnog norveškog naslova Kraftidioten, u A Walk Among the Toombstones je to noir atmosfera i inteligentan scenario, a u Run All Night sirova snaga glume svih u glumačkoj postavi, muljavom i klišeiziranom scenariju uprkos.

Opet, akcioni filmovi za „mozak na pašu” su preko potrebni kino-kulturi uvek, a posebno u ovim kriznim vremenima, a ako gledaocu dolaze kao nešto što preseca rutinu gledanja zahtevnijih, festivalskih filmova, čak su i veoma osvežavajući. Honest Thief koji trenutno još uvek igra u hrvatskim kino-dvoranama takav je jedan osvežavajući akcioni triler koji po kvalitetu upada negde u prosek „neesonijada”, ali i koji na jedan čudan način, vrlo posredno, „hvata” duh vremena: ispražnjene ulice i generička predgrađa u kojima se radnja filma odvija bi u neko drugo vreme bili signal za produkcijsko siromaštvo, ali vreme distribucije obeleženo epidemijom i zatvaranjem daje im novi kontekst, iako je film zapravo snimljen prošle godine u ovo neko vreme.

Neeson igra naslovnog poštenog lopova imena Tom Doolan, majstora koji je opljačkao 12 banaka u 7 godina i iz njih odneo 9 miliona dolara. Nakon svog poslednjeg posla, iznajmljujući skladište za plen, upoznaje Annie (Walsh) koja tamo radi recepcionarski posao. Njih dvoje započinju vezu, a on se u nju toliko zaljubljuje da ne želi da išta pred njom krije, uključujući pljačkašku karijeru i novac. Zato smišlja plan da se sam prijavi federalcima i da se s njima nagodi da vrati ukradeni novac u zamenu za kratku zatvorsku kaznu u ustanovi minimalne sigurnosti uz sva parava na posete.

„Stare kuke” iz bostonske kancelarije Baker (Patrick) i sveže razvedeni Meyers (Donovan) šalju dvojicu mlađih kolega, Nivensa (Courtney) i Halla (Ramos) da provere navode jer se, izgleda, više krimosa željnih odmora javilo sa pričom da su, eto, baš oni pljačkaši poznati kao „In and Out Bandit”. Kada Nivens i Hall nađu deo novca u skladištu na koje ih je Tom uputio, Nivens dobija ideju da to pretvore u vlastiti penzioni fond, a Toma otpišu kao ludaka željnog pažnje. Problem je, međutim, u tome što su našli samo deo para, pa odlaze da ga pritisnu da kaže gde je ostatak. U kontrolu slučaja nenajavljen dolazi i Baker, situacija izmiče kontroli, stari agent gine, a dvojica mladih, psihopata Nivens i zbunjeni Hall, reše da to prišiju Tomu. U opasnosti je i Annie koja je videla dvojicu korumpiranih agenata kako kradu novac.

Ono što sledi je školski akcioni triler sa jurnjavom, pucnjavom i ponekom tučnjavom. Kao u starijim filmovima, ovde žena za potrebe scenarija dobija batine koje je, s razlogom, neprijatno gledati, dok psihopata dobija ubod makazama u intimni predeo. Ta je akciona scena jasnija od većine ostalih u kojima glavnu ulogu igraju relativno kratki rezovi i relativno drmusava kamera, što opet nije toliko iritantno kao u slučajevima nekih drugih filmova. Auto-jurnjave su začuđujuće siromašne, većina obračuna se takođe odvija na mestima bez ljudi, makar u formi statista, pa Honest Thief izgleda kao „lockdown film” iako to nije.

Najveći problem je scenario, odnosno izuzetno klimava motivacija likova za njihove postupke. Od čega je Tom živeo ako je ukradeni novac čuvao u skladištu? Otkud odjednom potreba da bude pošten, ne prema Annie, nego prema sistemu? Kako Nivens koji je lud, ali nije glup, misli da će se izvući ako bude gomilao leševe oko sebe tako što ubija svedoke? Naravno, suspenzija neverice je neophodan sastojak za gledanje akcionih filmova, ali ovde reditelj Williams, inače najpoznatiji po scenarističkom radu na seriji Ozarks i ko-scenarista mu relativno anonimni Steve Allrich ovde ipak traže previše od gledalaca.

Gluma malo ipak popravlja utisak. Neeson je standardan, on ovakve uloge sada može da odigra i u snu, ali mu je hemija sa Kate Walsh ovde sjajna. Ona je, pak, dobrodošlo i toplo prisustvo koje označava nekakvu humanost u inače ciničnom okruženju. Jai Courtney je lagano karikaturalan, ali ipak dovoljno interesantan i dovoljno preteći negativac, dok Jeffrey Donovan (koloritni filmski epizodista najpoznatiji po seriji Burn Notice) svoje manirizme tipa koji zna da se pobije, ali i da se nadmudruje dok pregovara ovde koristi savršeno funkcionalno.

Kada se crta na kraju podvuče, Honest Thief je tako gledljiv, ali ne i pamtljiv akcioni triler koji bi neke druge godine prošao sasvim ispod radara. Ove, pak, kao jedan od retkih stoji na putu karantinskog cunamija koji preti da za sva vremena zatvori bioskope.