Death of a Ladies’ Man

 kritika objavljena na XXZ

2020.

scenario i režija: Matt Bissonnette

uloge: Gabriel Byrne, Jessica Paré, Brian Gleeson, Antoine Olivier Pilon, Karelle Tremblay, Joel Bissonnette, Suzanne Clément, Pat Kiely

Leonard Cohen je svakako ostavio traga na mnogim mestima koje je pohodio i u najmanje tri grane umetnosti: najviše u muzici kao „singer-songwriter”, zatim u književnosti kao pesnik i prozni pisac, a na koncu i na filmu kao kompozitor ili makar „pozajmljivač” svojih pesama. Iako se njegovo stvaralaštvo najviše veže za Sjedinjene Države i tamošnju scenu, ipak ima neke poetske pravde u tome da mu je najveća počast u okviru igranog filma ukazana baš u njegovoj domovini Kanadi, i to baš u Montrealu (odakle je i sam Cohen), od strane autora Matta Bissonnettea koji vrlo dobro shvata koliko blago predstavlja Cohen i njegov opus.

Bissonnetteov film Death of a Ladies' Man je polivalentan u svom odnosu do Cohena. U neku ruku se može smatrati labavom adaptacijom njegove poezije i pesama, ali se zapravo radi o originalnom filmu njemu u čast. Film je takođe u neku ruku i žrtva pandemijskih zatvaranja, budući da mu je festivalska turneja i bioskopska distribucija bila rastegnuta i zbog toga je prošla ispod radara. Film je u našim krajevima zaigrao na Festu.

Junak filma je Samuel O'Shea (Gabriel Byrne), Kanađanin irskog problema, profesor književnosti na univerzitetu McGill (koji je i Cohen pohađao), alkoholičar i ženskaroš. Nakon što otkrije da mu poslednja supruga vraća istom merom i pokuša da uspostavi prisniji kontakt sa decom iz prethodnog braka sa Genevieve (Suzanne Clément), sinom Laytonom (Pilon) i kćerkom Josée (Tremblay), Samuel saznaje i da boluje od neizlečivog tumora na mozgu koji mu ostavlja još par meseci do godinu dana života. U praksi to znači da on treba da „zapakuje” svoj život, pomiri se sa decom i prijateljima, konačno napiše roman koji mu se mota po glavi, „skine se” s alkohola, još jednom poseti svoju kuću u Irskoj i možda se još jednom oproba u romansi, ovog puta s još jednom „izgubljenom Kanađankom” u Irskoj, Charlotte (Jessica Paré).

Na sreću ili ne, u većini slučajeva će imati „vođstvo” duha svog oca (Gleeson), i to kao relativno mladog čoveka. Možda se i taj duh može objasniti tumorom ili stalnom konzumacijom alkohola. Na jedan od ta dva faktora otpadaju i ostale halucinacije, od pića s Frankensteinom u klubu, preko konobarice s tigrovom glavom, pa do onih spontanih pretapanja normalnih životnih situacija u scene iz mjuzikla sastavljenog od pesama Leonarda Cohena.

Jedan od herojskijih poduhvata koje je Bissonnette, autor aktivan na kanadskoj i nezavisnoj američkoj sceni i od prvog filma deklarisani pasionirani ljubitelj Leonarda Cohena i njegovog stvaralaštva, izveo je taj da nas kao gledaoce drži uronjenim u svet svog filma uprkos tome da ima „spoiler” već u samom naslovu. Drugi je taj da je različite sastavne elemente Cohenove literature, muzike, pa čak i aure spojio s očekivanim i manje očekivanim dramaturškim mehanizmima u jednu glatku priču, pa sve to nenametljivom režijom zapakovao u multi-žanrovsko filmsko iskustvo.

U tome se u velikoj meri oslanja na pažljivo izabrane glumce. Gabriel Byrne je odigrao jednu od svojih najboljih recentnih uloga, a njegova hemija s Brianom Gleesonom u kontra-intuitivnoj ulozi očevog duha je vrhunska. Irski dvojac je pojačan kvebeškim ansamblom koji bi se čak mogao nazvati i zvezdanim. Antoine Olivier Pilon unosi energiju, doduše pomalo utišanu od one koju je demonstrirao u filmu Mommy (2014) Xaviera Dolana, a tu imamo još jednu Dolanovu stalnu glumicu Suzanne Clément, kao i gracioznu Jessicu Paré.

Poseban bonus je svakako „soundtrack” sastavljen od pažljivo izabranih i na prava mesta umetnutih pesama Leonarda Cohena. Zbog toga Death of a Ladies' Man postaje i ostaje film koji će dostojno „servisirati” Cohenove stare fanove, ali će isto tako privući i neke nove.