Nobody‘s Hero / Viens je t‘emmene

kritika objavljena na XXZ

2022.

režija: Alain Guiraudie

scenario: Alain Guiraudie, Laurent Lunetta

uloge: Jean-Charles Clichet, Noémie Lvovsky, Ilies Kadri, Michel Masiero, Doria Tillier, Renaud Rutten, Philippe Fretun, Farida Rahouadj, Miveck Packa

Vest da je regionalna vlada Alpsko-ronske pokrajine u Francuskoj drastično smanjila budžet koji izdvaja za festival kratkometražnog filma u Clermont-Ferrandu, jednog od najstarijih, najprestižnijih i najznačajnijih u svojoj kategoriji, glasno je odjeknula filmsko-festivalskim krugovima prošle nedelje. Ironija sudbine se pobrinula da to kolidira s regionalnom premijerom filma Nobody‘s Hero Alaina Guiraudieja čija je radnja smeštena upravo u navedeni alpski gradić, inače prestižnu, buržoasku ski-destinaciju, na Subversive Festivalu u Zagrebu. Iako se to može nazvati slučajnošću, činjenica da je prestižni filmski časopis Cahiers du cinema film uvrstio u svoj prošlogodišnji „top 10“ i nazvao ga subverzivnim remek-delom ipak u teoriji nešto znači, čak i kada u tvrdnju uračunamo preterivanje u veličanju predstavnika nacionalne kinematografije.

Vreme radnje je praznično, a može se pretpostaviti da se radi o sredini prošle decenije kada su Evropu potresali serijski teroristički napadi Islamske Države po različitim lokacijama. I u Clermont-Ferrandu se dogodio napad, i to baš na Badnje veče i lokalno stanovništvo je uplašeno i potreseno. Dvojicu terorista su odmah uhapsili, ali treći je pobegao i možda smera da nastavi sa svojim aktivnostima. Naš „ničiji junak“, kukavni softverski inženjer koji, čini se, i nema privatni život, Médéric (Clichet), međutim, ima svojih briga: želi da otpočne romansu sa starijom prostitutkom Isadorom (Lvovsky) u koju se, sva je prilika, zaljubio do ušiju. Osećaji su, izgleda, obostrani, a njen muž Gerard (Rutten) nema ništa protiv njenog „zanata“ i hobija, ali ne trpi intimizaciju s mušterijama i na to zna da odgovori fizički žestoko, i na štetu svoje žene, i na štetu njenih klijenata. Médérica, međutim, proganja njegova koleginica s posla Florence (Tillier), a on, smotan kakav je, ne zna kako da je efikasno odbije, a da je ne uvredi.

Njegov život, međutim, postaje nalik na čekaonicu na prometnoj železničkoj stanici kada u njega uđe arapski beskućnik Selim (Kadri). Posle prvog nesporazuma i Médéricove skoro pa instinktivne „građanske“ reakcije da pozove policiju jer Selim liči na foto-robot osumnjičenog teroriste, momak se praktično useljava kod njega u stan, na strah i neodobravanje nekih od komšija. Selimov motiv, po svoj prilici, nije samo besplatni topli dom, već i određeni interes koji on gaji prema svom domaćinu. Opet, momak je magnet za žene, kako mladu recepcionarku u švalerskom hotelu Charlene (Packa) koja kao maloletna ne bi smela da radi na takvom mestu, tako i samu Isadoru koja čvrsto veruje u isceliteljsku i oslobađajuću moć seksa, naročito seksa s njom. Selimov jezik koji radi brže od pameti, recimo izjavom da je džihad za njega borba protiv kapitalizma, promptno ga vodi u nevolju s lokalnim sekularnim, a opet pomalo kriminogenim Arapima koji u njemu vide potencijalnog radikala koji će njih same dovesti pod policijsku sumnju...

U ovoj tipično francuskoj „farsi iz spavaće sobe“ priča svakako nije jači adut. Čak bi se moglo reći da je njena lica, koliko god da ih ima na broju, zapravo i traže. Srećom, likovi ne moraju da traže pisca, odnosno pisce (reditelju tu u pomoć priskače Laurent Lunetta na poziciji ko-scenariste). Kao autor, Guiraudie itekako zna šta radi i zašto to radi, a već nas je svojim ranijim filmovima, posebno uratkom, gej-trilerom Stranger by the Lake (2013) navikao da će priču skrenuti u manje očekivanom pravcu, odnosno pravcima. Zbog toga Nobody‘s Hero nije priča o društvenim trvenjima, nasilju i strahu koji svakako potresaju i razjedaju francusko društvo, već se svega toga dotiče izokola, kroz crtice o ljudima i njihovim međusobnim nesporazumima i nerazumevanjima koji su, opet, tipično ljudski i ne nužno francuski.

Filmovi ovog tipa dosta zavise od glumačke podele, a reditelj na tom mestu pogađa pre svega s Clichetom koji vrlo uspešno igra kliše odraslog „nerda“ koji i dalje razmišlja po nekim rigidnim algoritmima i dečije se naivno dovija kako bi ispunio neke svoje želje. Ostatak ansambla ima ograničenije zadatke, ali, primera radi, versatilna Noémie Lvovsky igra jednu od mesnatijih uloga svoje karijere, dok ostali s manjim ili većim odmakom upotpunjavaju pejzaž koji autor ima u glavi. Uz lokacije koje retko imamo prilike da vidimo u filmu, pa i francuskom, sjajno uhvaćene kroz objektiv Hélene Louvart, Nobody‘s Hero je sasvim solidan i interesantan film koji uspeva da nas iznenadi. Ipak, zanatski solidna, ali nedovoljno odlučna montaža bez pravog osećaja za ritam čini da trajanje filma od 100 minuta deluje krajnje arbitrarno, odnosno da bi moglo biti i kraće i duže, zbog čega ipak nije baš materijal za top-liste.