Animol

 kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda

- drugi deo dužeg teksta -

Možete li da pretpostavite u kojim sredinama homoseksualne (muške) veze najbolje „uspevaju“? U pozorištu među baletanima? Ne, oni su zapravo akrobate i sportisti, a i nema ih puno. Među dizajnerima po firmama? Firme su male, a fluktuacija velika da bi se održale. A krojači-modisti, možda oni? Oni su skoro izumrli, oni preostali figuriraju kao relikt prošlosti.

Ne, u pitanju su dve izuzetno „muževne“ institucije – vojska (posebno za vreme ratova) i zatvor. Razlog je prost: uglavno sve sami muškarci, ili čak isključivo muškarci, provode dane i noći zajedno u zatvorenoj sredini. U slučaju zatvora, jasno je da se radi pre o životinjskoj potrebi i porivu za dominacijom nego o iskrenoj privlačnosti. U vojsci, pak, sve izvire iz nekog drugarstva i zajedništva koje prerasta u partnerstvo.

Dva filma s gej-romansom kao integralnim delom svog zapleta prikazana su i u preglednom delu Horizonti festivala u Karlovim Varima. U pitanju su naslovi Coward Lukasa Donta i Animol Ešlija Voltersa koji su premijere imali u Kanu, odnosno u Berlinu.

Drugi deo jednačine i zatvor imamo u filmu Animol, autorskom prvencu inače televizijskog glumca Ešlija Voltersa (serija Adolescence, među ostalima). Mladi Troj (Tut Njuot) biva uhapšen još pre nego što se ekran upali i u redu za prijem u istražni zatvor čeka zajedno s naivnim poljskim provalnikom Kristijanom (Vladislav Baliuk) i prekaljenim kriminalcem Dionom (Seku Diabi) koji ima plan da postane lider iza rešetaka. Troj se postavlja kao jedan od Dionovih pobočnika koji za njega ispunjava zadatke, ali i štiti Kristijana, posebno od svog ludog cimera Mejsona (Rajan Din). Između Troja i Kristijana se razvija i romansa, što Mejson vidi i kreće da koristi kao polugu za pritisak na Troja da uđe u sukob s Dionom.

U pitanju je, dakle, prilično klasična zatvorska drama čiji je jedini novitet taj da homoseksualni odnos nije plod prisile i silovanja, kako to obično po klišeima biva. Opet, i taj ugao je u priču uveden naprečac i pomalo veštački, s jasnom dramaturškom svrhom u scenariju Nika Lava (The Football Factory), a da sam taj odnos zapravo ostaje tek površno prikazan. Možda nam neku utehu pruži izvrsno raspoloženi Stiven Grejem u ulozi nekonvencionalnog zatvorskog psihologa Klejpula, što je verovatno i jedini koliko-toliko uspeli i inovativni aspekt filma.