Breaking News in Yuba County

 

 kritika objavljena na XXZ

2020.

režija: Tate Taylor

scenario: Amanda Idoko

uloge: Allison Janney, Mila Kunis, Regina Hall, Awkwafina, Wanda Sykes, Ellen Barkin, Matthew Modine, Jimmi Simpson, Keong Sim, Juliette Lewis, Clifton Collins Jr, Samira Wiley, Bridget Everett, T.C. Matherne, Dominic Burgess

Rediteljska karijera američkog glumca Tatea Taylora ponajbolje se može oslikati krilaticom „od sjaja do očaja”, gde pod „sjajem” podrazumevamo kompetentnu „oscarovski ozbiljnu” dramu, čak nagrađenu jednim kipićem, The Help (2011). Usledila je strukturalno zbrkana, premda dobro odigrana „široka” biografska drama Get On Up (2014) u kojoj je pokojni Chadwick Boseman sjajno odigrao Jamesa Browna. Pseud-fincherovski triler The Girl on the Train (2016) je možda treniranom filmskom kritičaru delovao kao ono što ostaje posle železničke nesreće, ali je dobrim marketingom namamio publiku u bioskope. U hororu Ma (2019) pokušaj socijalne kritike ostaje nedokuvan, a žanr u priču ulazi prekasno da bi film učinio zanimljivim. Na kraju krajeva, baš na ovom mestu je objavljena kritika za Taylorov prethodni film Ava (2020), varijaciju na temu Bessonove Nikite i snimljene u maniru većinski francuskih EuropaCorp. akcića sa, pretpostavimo, lagano isluženim anglofonim glumcima koji se muče da nađu angažman. Čini se da Taylor nema nijednu originalnu ideju u svojoj glavi, što dodatno komplikuje činjenica da nije baš neki majstor ni kada je reč o izboru scenarija, a, iskreno rečeno, nije ni vičan rediteljskom zanatu.

Potvrdu za sve to dobijamo u Breaking News in Yuba County, filmu koji je ove zime uplovio i u hrvatske bioskope pod nazivom Njezinih pet minuta. Slobodan hrvatski prevod, začudo, ne predstavlja nikakav problem filmu, već je jedan od njegovih boljih aspekata. Zamišljen kao bezvremenski miks gangstersko-kriminalističke farse, socijalno odgovorne satire i apsurdno-crne komedije, Breaking News... deluje kao dozlaboga „datiran”, prestareo film kojem je rok trajanja prošao najmanje dve decenije pre njegovog pojavljivanja u mraku bioskopske dvorane, što govori ponešto i o filmu, a i o trenutnim trendovima u filmskoj distribuciji.

Anti-junakinja filma Sue (Allison Janney, ubedljivo najjača karika koja profitira od svoje glumačke inteligencije i intuicije) najbolje se može opisati kao očajna domaćica koju niko ne zarezuje ni za šta, pa svoje samopouzdanje gradi slušanjem „self-help” audio-knjiga i mantranjem „afirmacijskih” parola. Takva metiljava kakva je, ne uspeva čak ni da natera prodavačicu torti u marketu da popravi slovnu grešku na torti koju je naručila sama za sebe. Sue je udata za bankara Karla (Modine) za kojeg čak i ne zna da se upetljao sa mafijom, pa im je na meti, kao što ne zna ni to da Karl ima ljubavnicu, sve dok dotični ne prekardaši dibidus, i to na rođendan svoje žene. Ona njih dvoje zatiče u motelu, Karla strefi srčka, ljubavnica Leah (Everett) prolazi bez posledica, samo zbunjena, a Sue Karla zakopava sa sve torbom sa ukradenim parama i cvećem koje je poneo na sastanak ispod ljuljaške na dečijem igralištu.

Da se samo napravila blesava, verovatno se i ne bi našla u problemu, ali nakon što joj ne uspe da prijavi nestanak u policiji, Sue reši da potvrdu svoje vrednosti (možda čak i postojanja uopšte) potraži na televiziji, prvo preko svoje mlađe sestre Nancy (Kunis) koja radi na lokalnoj TV-stanici, a onda i na ozbiljnijoj mreži u popularnoj emisiji koju vodi Gloria Michaels (Lewis). U priču se onda, očekivano, uključuje i policija predvođena nepoverljivom detektivkom Harris (Hall), kao i mafija kojoj je tačka ulaska Karlov brat Petey (Simpson), bivši sitni krimos zaposlen u prodavnici nameštaja kod Rite (Sykes). Opljačkani mafijaš (Sim) po novac šalje svoju kćerku željnu dokazivanja, Minu (Awkwafina) i njenog partnera, psihopatu Raya (Collins). Dok se Sue iz jedne laži u koju je uhvaćena uvek izvlači drugom, još većom, u nadi da će ostati u centru medijske pažnje, jasno je, pak, da se ta priča može završiti jedino krvavo...

Breaking News in Yuba County snimljen je po debitantskom scenariju Amande Idoko koji je, čini se sa dobrim razlogom, proveo nekoliko godina u fijoci. U scenariju izuzetno zamršenog zapleta se zapravo samo ređaju blesave fore i fazoni jedni za drugima, sa promenjivim uspehom i bez ili konzistentnog tona ili logičnih prelaza između tri tipa komedije. Za ovo potonje se može okriviti i reditelja Taylora koji sav teret svaljuje na pleća glumaca da se intuicijom ili improvizacijom izvuku sa svojim zapravo loše i nedostatno napisanim likovima. U tome uspeva jedino Allison Janney, glumica strašne intuicije ispraksirana na ulogama brbljivih i džangrizavih intelektualki u nezavisnim „dramedijama” koja je u poslednje vreme rešila da ode više u pravcu komedije. Za komediju ima perfektan „tajming”, a njene transformacije od nesigurne domaćice ubijene u pojam do gotovo ovisnice o pažnji cele zajednice koja u svojim očajničkim pokušajima ne preza ni od čega izuzetno su dobro izvedene. Ostali trofejni glumci, a postava ih je puna, nisu te sreće: Awkwafina još i pronalazi prostora za improvizaciju, kao i Juliette Lewis koja igra kontra svog tipa, doduše uvek na istu notu, ali, primera radi, Mila Kunis i Ellen Barkin ne uspevaju niti da ožive svoje prazne, izduvane likove.

Filmova poput Breaking News... bivalo je u prošlosti, naročito 90-ih, kada su se kačili na voz postmodernih, apsurdističkih krimi-komedija kojim su upravljali Quentin Tarantino i braća Coen. Devedesete se vraćaju u modu, makar bioskopsku, što ne mora nužno biti ni loša stvar, ali štos je u tome da Tate Taylor nije ni inspirisan ni vešt reditelj, a kamo li neko sposoban da kanalizira ili izvuče poentu i emociju na način na koji to rade gorepomenuti, ali i, primera radi, braća McDonnagh, svaki na svoj način i svaki u svojim filmovima. Breaking News in Yuba County se tako smešta negde između „trasha” Drowning Mona (1999) u kojem smo se makar mogli smejati šali koja se ponavlja (onoj da je Yugo smeće od auta) i Clooneyevog Suburbicona (2017) koji je, doduše, nastao po starom i pre Clooneyeve adaptacije dobrano očerupanom scenariju Coenovih, uz jedan dodatak koji ne treba zanemariti. Ko, naime, u vreme sadašnje još uvek traži slavu preko televizije, kad tih proverbijalnih pet minuta mogu doneti i video-klipovi sitnih životinja na YouTubeu, fotografije hrane na Instagramu ili glupiranje na TikToku?