The King's Man

 kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda

Franšiziranje... To je onaj postupak, kada je preduslov za neki film postojeća baza fanova, ma koliko neznatna bila. Ponekad taj pristup iznedri nešto izuzetno, što je bio slučaj s prvim ,,Kingsman“ filmom, podnaslovljenim ,,The Secret Service“.

Producent koji je prešao u režiserske vode Metju Von tada se dohvatio delimično poznatog serijala stripova Marka Milara i od toga napravio sopstvenu postmodernu varijaciju na temu „bondovštine, špijuniranja i engleziranja“ gusto protkanu referencama na klasike žanra, od blesavijih Bondova iz ere Rodžera Mura, preko serijala ,,Mission Impossible“, serija ,,The Avengers“ i ,,24 Hours“, koja je vešto balansirala između omaža i parodije, a pritom bila sasvim legitimna akciona komedija.

Vonov film ,,Kingsman: The Secret Service“ (2014) je, podsetimo se, bio hit između ostalog i zbog toga što se činio kao nešto što je puklo kao grom iz vedra neba. Po logici franšiziranja, nastavak je morao uslediti, ali su fore i fazoni u velikoj meri bili potrošeni, pa je pristup „još malo istoga“ rezultirao time da smo umesto istovremenog omaža i parodije Bond-filmovima dobili reciklažu istih, i to iz onog najblesavijeg registra.

Skoro sve je u nastavku bilo slabije nego u originalu, od gradnje priče i likova, preko gradnje komičnih momenata, pa do koncepta glavnog negativca, ali je makar akcija ostala na nivou, a fora s otetim Eltonom Džonom je mogla poslužiti kao dovoljan razlog da gledanje Vonovog filma ,,The Golden Circle“ (2017) ne bude traćenje vremena.

Problemi s trećim nastavkom dali su se naslutiti još od serijskog pomeranja njegove premijere. Ona je bila zakazana za februar koronične 2020. godine, ali je iz poznatih razloga odlagana za dalju i dalju budućnost. Film je na kraju ušetao u bioskope u vreme omikrona, pred Božić, i sa žestokom konkurencijom u vidu novog ,,The Matrix“ serijala (koji je doduše podbacio) i novog ,,Spiderman“ dela (koji je opravdao, ako ne i preskočio očekivanja). Gotovo je sigurno da ,,The King‘s Man“ neće ispuniti očekivanja (iako verovatno neće biti ni totalni promašaj), a razloge za tome treba potražiti i u samom filmu.

Reč je tu o kombinaciji faktora. Prvi je činjenica da je ,,The King‘s Man“ u svim aspektima još i slabiji nego ,,The Golden Circle“. Druga dva faktora su međusobno povezana: promena tona u smeru ozbiljnijeg (ponekad čak nasmrt ozbiljnog i čak melodramatičnog) i potpuna promena glumačke postave iznuđene su samim konceptom filma koji je prikvel. Vic je, međutim, u tome što štos koji nas je jednom oduševio u potpuno drugačijem kontekstu (primera radi, u japanskom horor-serijalu ,,Ringu“) ne mora nužno da radi u onom drugom.

Von film otvara u Južnoj Africi 1902. godine, za vreme Burskih ratova. Patron Crvenog krsta Orlando Oksford (Ralf Fajns) zajedno sa ženom Emili (Aleksandra Marija Lara), malim sinom Konradom i vernim batlerom Šolom (Đimon Hounsou) odlazi u posetu koncentracionom logoru, kojim upravlja njegov prijatelj Kičener (Čarls Dens) kako bi ispregovarao humaniji tretman burskih zatvorenika. Sledi burski gerilski napad, u kojem Emili pokupi snajperski metak i na samrti natera Oksforda da joj obeća da njihov sin neće rata videti.

Nakon 12 godina, Konrad (Haris Dikinson) je poodrastao momak željan avanture i službe zemlji u vojsci, ali Orlando koristi svoje veze u vojsci i sa kraljem Džordžom (Tom Holander), kako bi njegove želje osujetio i držao ga na sigurnom. U međuvremenu na drugom kraju sveta pastir obrijane glave koji govori s jakim škotskim akcentom skuplja koloritne likove kao što su Gavrilo Princip (Džoel Basman), Raspućin (Ris Ifans), Mata Hari (Valeri Pahner) i Erik Jan Hanusen (Danijel Brul). I kuje zaveru kako bi zakuvao Prvi svetski rat, uništio englesku krunu marifetlucima da rat što duže traje (izbaciti Rusiju iz igre, ne dozvoliti Americi da u rat uđe) i tako izborio nezavisnost Škotske.

Orlando pritom zajedno sa Šolom i vernom sluškinjom Poli (Džema Arterton) vodi globalnu špijunsku mrežu koja se trudi da prvo spreči rat, a onda da sačuva Englesku. Na „kućnom frontu“ ipak ne može sprečiti da Konrad ode na front. Ima li plemićkoj familiji i celom svetu spasa, posebno ako se uzme u obzir da zlikovci imaju još ponekog asa u rukavu, primera radi Lenjina i njegove boljševike?

Kao i prethodni Kingsman film, i ovaj se ponajbolje drži u čisto akcionim scenama, od kojih je bar jedna, ona baletska tuča Raspućina protiv trojice „naših“, izvanredna. S druge strane, čobani u Pastirovoj sviti izgledaju kao četnici iz partizanskih filmova i ginu jednako lako. Opet, teško je poverovati da glumac u godinama i sa specifičnom gospodskom aurom poput Fajnsa može da bude pravi akcioni heroj posebno jer ga Von i ko-scenarista Karl Gajdušek grade prevashodno kao uverenog pacifistu. Fajns se, pak, koliko je to moguće, trudi da filmu unese potrebnu dramsku težinu, što i uspeva dok ga melodramatična skretanja u scenariju ne izbace iz takta.

Dramski, čak i tragičan aspekat filma na tragu one-take ekstravagance ,,1917“ Sema Mendesa je u žestokoj koliziji sa momentima komedije u pokušaju, koja nikad ne zaživi dalje od toga da nam podastre istorijske fakte iz sfere Prvog svetskog rata. Ponekad pojednostavljene do nivoa gluposti, ponekad iskrivljene do nivoa neuverljivosti. Jedini uspeli štos u tome je da Tom Holander, pored toga što igra kralja Džordža, glumi i njegove rođake nemačkog kajzera Vilhelma i ruskog cara Nikolaja, dok će gledaoci iz naših krajeva prepoznati i Branku Katić u minijaturnoj epizodi ruske carice Aleksandre. I upitati se da li je možda bilo moguće naći i nekog našeg glumca na privremenom radu u inostranstvu za jednako sitnu ulogu Gavrila Principa.

Glumački, najveća razočaranja su Ris Ifans kao Raspućin koji u preglumljivanju ne uspeva da pogodi komični ton, kao i preterano drveni Haris Dikinson u ulozi Konrada, dok potencijal Džeme Arterton ostaje u velikoj meri neiskorišćen. Vizuelno, osim u par solidno koreografiranih i režiranih scena borbe, ,,The King‘s Man“ je prilično neimpresivan film, a raskošna scenografija odzvanja kao CGI lažnjak. U svakom slučaju, The King‘s Man je korak unazad za franšizu, ali i takav „žicka“ nastavak scenom usred odjavne špice, koji će verovatno na kraju i dobiti.